U utorak 06. 11. 2007. godine, počela je sa radom tenderska komisija, koja će pratiti sprovođenje javnog tendera za jedinstvenu prodaju osnovne imovine i prenosa pripadajućih eksploatacionih prava Rudarsko topioničarskog basena Bor –Grupa.
Evidentirane su dve ponude; ruskog SMR-a, člana privatnog investicionog fonda BASIC ELEMENT i austrijskog BRIXLEGG-a u sastavu A-TECH-a.
Kvalifikacioni uslovi za potencijalne kupce, ovog puta znatno su stroži; početna cena je povećana sa 266.7 miliona dolara na 340 miliona dolara. Minimalni investicioni program je povećan sa 57 miliona na 180 miliona dolara, a budući kupac će morati da poštuje minimalni socijalni program, na prethodnom tenderu zaključen kao maksimalni u okviru koga će morati da prihvati 4.691 radnika. Iznos licitacione garancije je takođe povećan sa tri miliona na deset miliona dolara. Dodatni uslov na ponovljenom tenderu je; ponude mogu da dostave samo kompanije koje se u poslednje dve godine bave proizvodnjom i/ili trgovinom bakra i/ili ostalih obojenih metala i u tom periodu imaju godišnji prihod veći od 250 miliona dolara i/ili koji upravljaju imovinom vrednom najmanje 600 miliona dolara.
Najveći deo investicija biće namenjen izgradnji potpuno nove topionice u Boru i zaštiti životne sredine u skladu sa evropskim standardima.
U razgovoru sa ministrom Dinkićem 29. avgusta u Beogradu, nedvosmisleno je zaključeno da basen, do dolaska novog vlasnika, mora nesmetano da nastavi rad.
Predlog ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja je da se najveći deo prihoda koji država ostvari od naplate svojih potraživanja u procesu privatizacije RTB-a, uloži u razvoj Borskog okruga, posebno u izgradnju modernih saobraćajnica koje bi povezale Bor sa Beogradom i drugim važnim putnim pravcima, a sve u cilju privlačenja velikih investitora.
Sindikat “Nezavisnost” kombinata bakra je zadovoljan uslovima na ponovljenom tenderu i tempom kojim se sam proces odvija.
Ono čime nismo zadovoljni i zbog čega ulažemo protest je način izbora i sam sastav tenderske komisije. Članovi tenderske komisije iz Bora, izabrani su, ponovo, po principu što gore to bolje.
Sindikat “Nezavisnost” je u dva navrata inicirao razgovore i dogovor o zajedničkom predstavniku reprezentativnih sindikata i to 06. 07. i 22. 10. ove godine. Naše nastojanje da blagovremeno, na bazi više kriterijuma, dodjemo do kvalitetnog kandidata, nije naišlo na razumevanje samostalnog sindikata i VD gen. direktora kombinata. Razgovori su započeti bukvalno u ,,pet do dvanaest,, po nalogu Agencije. Tako dana 01. 11. 2007. godine na zajedničkom sastanku poslovodstva i predstavnika reprezentativnih sindikata ni posle više od osam sati nismo uspeli da se dogovorimo oko zajedničkog predstavnika sindikata za člana tenderske komisije. VD gen. direktora M. Conić i predstavnici samostalnog sindikata insistirali su na samo jednon kriterijumu za izbor kandidata a to je njihova brojnost (koja je inače vrlo sumnjiva) ne uvažavajući naše razloge da se u izbor zajedničkog predstavnika uvrste još neki kriterijumi kao npr. Ko želi privatizaciju a ko ne? Ko bi da ponovo ruši Tender a ko da postupak uspešno privede kraju? I konačno koji sindikat ima Odbor na nivou RTB-a ?
Samostalni sindikat u kombinatu bakra je podeljen unutarsindikalnim borbama za pozicije i oslabljen, u tom smislu da više nema zajedničko telo na nivou kombinata. Po svemu sudeći mesto člana u tenderskoj komisiji je trebalo da pripadne sindikatu “Nezavisnost”, zbog brojnih pozitivnih pomaka kojih bez nas ili ne bi bilo ili bi se desili znatno kasnije. Konačno, pitanje člana tenderske komisije nije prosto pitanje cifara, već mnogo složenije moralno pa i političko pitanje. U takvoj situaciji, svaki razgovor se u najmanju ruku sveo na razgovor gluvih.
Konačni izbor izvršila je Agencija uz pomoć VD direktora M. Conića koji je u ulozi portparola samostalnog sindikata, čiji je član, predložio Milutina Negovanovića iz Odbora SSMS RBB-a, a predlog potkrepio spiskovima za obustavu članarine (čime je G. Conić učinio krivično delo), što je valjda trebalo da uveri Agenciju u brojnost članstva ovog Odbora, čime je aminovao nasilno održanje članstva u ovom sindikatu , mimo volje zaposlenih.
Po našim saznanjima ovo je jedinstveni slučaj u Srbiji.
Sindikat “Nezavisnost” smatra da se sve to ne dešava slučajno, niti je to plod nečije zbunjenosti ili neznanja, već se radi o grčevitoj borbi za opstanak na sindikalnoj sceni Srbije, jedne anahrone organizacije koja se urušava iznutra i spolja.