INDUSTRIJSKI SINDIKAT SRBIJE (ISS)

Predlog izmena i dopuna

S T A T U T

Beograd, 10.03.2009.godine

Naziv i sedište

Član 1.

Industrijski Sindikat Srbije (u daljem tekstu Sindikat) je jedinstvena, demokratska, dobrovoljna, autonomna, interesna organizacija registrovana za teritoriju Republike Srbije u čiji sastav ulaze sve industrijske delatnosti organizovane u Republičke odbore delatnosti.

Član 2.

Naziv Sindikata je: Industrijski Sindikat Srbije.
Skraćeni naziv Sindikata je ISS.

Član 3.

Sindikat organizuje industrijske radnike iz svih industrijskih delatnosti organizovane u republičke odbore delatnosti:
 Republički odbor delatnosti metalaca,
 Republički odbor delatnosti hemije, energetike i rudarstva
 Republički odbor delatnosti prehrane, poljoprivrede, duvanske industrije, šumarstva i vodoprivrede
 Republički odbor delatnosti građevine, građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede
 Republički odbor delatnosti tekstila kože i obuće,
 ostale industrijske i zanatske radnike.

Član 4.
Sindikatu mogu pristupiti i zaposleni koji nisu nabrojani u članu 3. ovog Statuta u skladu sa posebnom odlukom Glavnog odbora Sindikata.

Član 5.

Sindikat deluje u skladu sa ovim Statutom.

Član 6.

Sedište Sindikata je u Beogradu.

Član 7.

Sindikat ima pečat, štambilj, znak i zastavu.
Pečat Sindikata je okruglog oblika, prečnika 32 mm; po obodu kružnice nalazi se ćiriličnim slovima ispisan naziv: Industrijski Sindikat Srbije.
Štambilj Sindikata je pravougaonog oblika, dimenzija 60×40 mm. Na štambilju je tekst: Glavni odbor Industrijskog Sindikata Srbije.
Znak Sindikata je stilizovano latinično slovo I plave boje sa narandžastom tačkom .
Zastava Sindikata je pravougaonog oblika, svetlo plave boje; na sredini se nalazi znak i naziv: Industrijski Sindikat Srbije .
Podnožje i vrh stilizovanog znaka polukružno spaja pet zvezdica različitih boja industrijskih delatnosti.

Član 8.

Sindikat sarađuje sa drugim sindikatima u zemlji i inostranstvu i međunarodnim sindikalnim organizacijama, na principima ravnopravnosti, uzajamnosti i solidarnosti, u skladu sa osnovnim programskim opredeljenjima i zajednički utvrđenim stavovima.

Član 9.

Sindikat je nezavisan u odnosu na državne organe, poslodavce, političke stranke i verski je neutralan.

Zadaci i ciljevi Sindikata

Član 10.

Sindikat ima zadatak da štiti ekonomske, socijalne, obrazovne, profesionalne, kulturne, političke i druge interese svog članstva i svih zaposlenih u delatnostima koje obuhvata.
Sindikat se zalaže za izgradnju pravne, demokratske i socijalne države; uspostavljanje i razvoj tržišne privrede; privatizaciju na načelima ekonomske efikasnosti i socijalne pravde; za participaciju zaposlenih u upravljanju preduzećima; za zaštitu ljudskih i sindikalnih sloboda i prava; povezivanje i uključivanje Republike Srbije u međunarodnu zajednicu i međunarodnu podelu rada; za mir, ravnopravnu saradnju i razumevanje sa susednim zemljama i svim narodima u svetu.

Član 11.

Sindikat se posebno zalaže za ostvarivanje sledećih ciljeva:
• ravnopravnost svih zaposlenih u delatnostima koje obuhvata Sindikat, kao i njihovo zajedničko delovanje na načelima uzajamnosti i solidarnosti ;
• obezbeđivanje radne i socijalne sigurnosti članstva;
• egzistenciju svih zaposlenih na adekvatnom nivou, u skladu sa materijalnim i civilizacijskim dostignućima savremenog sveta;
• ravnopravnost svih zaposlenih u privredi, državi i društvu;
• poboljšanje socijalnog statusa zaposlenih kroz regulisanje cene i uslova rada putem kolektivnog pregovaranja i kolektivnih ugovora, na načelima ravnopravnosti i socijalnog partnerstva;
• humano i demokratsko radno i socijalno zakonodavstvo;
• obezbeđivanje bezbednih uslova života i zdravlja na radu, svih zaposlenih, a posebno omladine i žena i invalida;
• zaštitu i unapređivanje radne i životne sredine;
• razvoj i unapređivanje socijalnog dijaloga i tripartizma;
• unapređivanje korporativne kulture i razvoj industrijske demokratije u celini;
• uspostavljanje i razvoj saodlučivanja u privredi, počev od preduzeća, kao i u definisanju i ostvarivanju strateških socijalno-ekonomskih ciljeva i politike;
• školovanje i obrazovanje članova za sindikalnu aktivnost, saodlučivanje u privredi, kao i opšte i profesionalno obrazovanje;
• pravnu zaštitu;
• materijalnu potporu članovima, prema odredbama ovog Statuta i finansijskim mogućnostima Sindikata;
• javnost u radu, kroz izdavanje sindikalnih novina i drugih publikacija;
• unapređivanje saradnje i dobrih odnosa sa sredstvima javnog informisanja;
• saradnju sa sindikatima drugih zemalja, kao i aktivno učešće u radu međunarodnih sindikalnih organizacija.

Članstvo

Član 12.

Član Sindikata može postati svaki zaposleni i pripravnici u delatnostima pobrojanim u članu 3. ovog Statuta, izuzev nosilaca poslovodnih funkcija i zaposlenih sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.
Članovi Sindikata mogu biti:
• učenici i studenti iz delatnosti pobrojanih u članu 3. ovog Statuta,
• radnici bez zaposlenja iz navedenih delatnosti,
• invalidi rada iz navedenih delatnosti,
• penzioneri iz navedenih delatnosti,
organizovani kroz svoje organizacije koje deluju u sastavu Industrijskog Sindikata Srbije.

Član 13.

Pojedinačni član sindikata može postati svako punoletno lice koje prihvata program, prava i obaveze iz Statuta Sindikata.
Pojedinačni član mesečno uplaćuje članarinu u punom iznosu predvidjen ovim Statutom na račun Sindikata.
Način organizovanja i servisiranja pojedinačnih članova uredjuje Glavni odbor Sindikata posebnim pravilima.

Član 14.

Pristupanje članstvu Sindikata je dobrovoljno, a ostvaruje se potpisivanjem pristupnice.
Potpisivanjem pristupnice, član se obavezuje da prihvata Statut, stavove i odluke nadležnih organa Sindikata, kao i da redovno plaća članarinu.
Oblik i sadržaj pristupnice utvrđuje Glavni odbor.

Član 15.

Nakon prijema u članstvo, član dobija člansku karticu.
Oblik i sadržaj članske kartice utvrđuje Glavni odbor sindikata svojom odlukom.
Članska kartica je vlasništvo Sindikata i član je dužan da je, prilikom napuštanja članstva, vrati.
Član je dužan da pokaže karticu prilikom ostvarivanja prava utvrđenih ovim Statutom, kao i na zahtev odgovarajućih organa i funkcionera Sindikata.
Ukoliko član izgubi člansku karticu dužan je da, u roku od 10 dana, nestanak prijavi povereniku Sindikata u svom preduzeću, regionu i zatraži izdavanje duplikata.

Član 16.

Prelaženje u Sindikat, iz nekog drugog sindikata, se mora obaviti u roku od 30 dana, od dana odjavljivanja u predhodnom Sindikatu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, prava i obaveze se kontinuirano nastavljaju.

Član 17.

Član rukovodstva Sindikata ne može biti lice koje vrši funkciju u bilo kojoj političkoj stranci.

Prestanak članstva
Član 18.

Članstvo u Sindikatu prestaje:
• istupanjem,
• prelaskom u drugi sindikat,
• brisanjem iz članstva,
• isključenjem.
Prestankom članstva, prestaju sva prava u odnosu na Sindikat i imovinu Sindikata.
Povraćaj članarine je isključen.

Član 19.

Član može istupiti iz Sindikata.
Istupanje se vrši pismenim putem, a stupa na snagu u roku od 30 dana, od dana dostavljanja obaveštenja o istupanju.
Prilikom istupanja vraća se članska kartica i sva imovina Sindikata.
Član je obavezan da izmiri sve obaveze, do dana istupanja.

Član 20.

Član koji ne plaća Statutom propisanu članarinu, duže od tri meseca, a nije podneo pismeni, obrazložen zahtev Odboru poverenika u preduzeću za odlaganje plaćanja članarine, briše se iz članstva.
Odbor poverenika u preduzeću dužan je da, o svojoj odluci, obavesti Regionalnog poverenika i Glavni odbor.
Brisanjem iz članstva, prestaju sva prava člana, uključujući i pravo na pravnu zaštitu.

Član 21.

Mera isključenja biće izrečena svakom članu koji nanosi štetu interesima Sindikata; koji krši Statut; koji ne poštuje nezavisnost Sindikata u odnosu na državne organe, poslodavce i političke stranke i versku neutralnost Sindikata.
Smatra se da naročito veliku štetu interesima Sindikata nanosi član:
• koji radi protiv interesa i stavova Sindikata;
• koji radi u toku štrajka bez odluke štrajkačkog odbora ;
• koji krši načela slobodnog demokratskog društva;
• za koga se dokaže pronevera ili krađa sindikalne imovine.

Član 22.

Odluku o isključenju donosi Odbor poverenika u preduzeću-ustanovi. Odluci o isključenju mora da prethodi formiranje istražne komisije, čiji je zadatak da prikupi i proveri sve činjenice koje mogu uticati na donošenje odluke o isključenju. Istražna komisija je dužna da nalaz dostavi odboru u roku od 30 dana od dana formiranja.
Istražnu komisiju formira Odbor poverenika u preduzeću-ustanovi, pri čemu je obaveza da trećina članova bude imenovana na predlog člana protiv koga se vodi istražni postupak. Član protiv koga se vodi postupak dužan je da se odazove pozivu komisije.

Član 23.

Član protiv koga se vodi postupak za isključenje ne može obavljati nikakve funkcije u Sindikatu dok postupak traje.
Član ima pravo žalbe Glavnom odboru, u roku od 30 dana od dana prijema pismenog obaveštenja o prestanku članstva. Prilikom razmatranja žalbe, Glavni odbor je dužan da pribavi i uvaži mišljenje Statutarnog odbora Sindikata.
Odluka o isključenju postaje pravosnažna kada je svojom odlukom potvrdi Glavni odbor.
Na odluku Glavnog odbora isključeni član ima pravo žalbe Kongresu.
Odluka Kongresa je konačna.

Član 24.

U izuzetno teškim slučajevima kršenja osnovnih statutarnih normi i programskih načela Sindikata, kojima se dovodi u pitanje ugled i autonomna pozicija Sindikata, shodno članu 21., Glavni odbor može doneti odluku o automatskom isključenju člana Sindikata, bez istražnog postupka, sa pravom žalbe višem organu - Kongresu Sindikata.
Regionalni poverenik ISS može suspendovati člana sindikata na osnovu stava 1 ovog člana a na predlog Odbora poverenika do odluke Glavnog odbora.
Glavni odbor je dužan da pribavi i uvaži mišljenje Statutarnog odbora Sindikata.

Finansijska sredstva i članarina

Član 25.

Sredstva za finansiranje rada Sindikata obezbeđuju se iz članarine, dobrovoljnog rada članova, poklona, preduzetništva i drugih izvora.
Član je dužan da redovno plaća članarinu.
Članarina se plaća prilikom isplate zarade ili direktnom uplatom na račun Sindikata.
Članarina se prikuplja preko Službe za obračun i isplatu zarada, ili direktno od članova.
Članarina iznosi najmanje 1% od zarade.
Odbor poverenika u preduzeću-ustanovi može doneti odluku o većem procentu uplate članarine.

Član 26.

Nezaposleni članovi plaćaju članarinu u iznosu od 10% od osnovne članarine iz člana 25.

Član 27.

Obaveze plaćanja članarine oslobođeni su:
• Član/ca koji su na odsluženju vojnog roka.
• Član/ca koji izdržava kaznu zatvora zbog aktivnosti u Sindikatu.
• Član/ca koji je na bolovanju duže od mesec dana.
Uslov za oslobođanje plaćanja članarine, je podnošenje obrazloženog zahteva Odboru poverenika u preduzeću-ustanovi.

Član 28.

Ukupno prikupljena članarina raspodeljuje se na sledeći način:
- Industrijskom sindikatu Srbije 30%
- Industrijskom sindikatu regiona 30%
- Industrijskom sindikatu u preduzeću 40%
Uplata članarine vrši se na sledeći način:
Na žiro račun sindikata u preduzeću-ustanovi 40% ukupno prikupljene članarine u preduzeću-ustanovi.
Na žiro račun Industrijskog Sindikata Srbije (30% + 30%) 60% .

Član 29.

Članarina koja se uplaćuje Industrijskom sindikatu Srbije koristi se za finansiranje zajedničkih aktivnosti sindikata na svim nivoima organizovanja, obrazovanja, radno pravnu zaštitu, edukaciju, osposobljavanje članstva, kolektivno pregovaranje, organizovanje štrajkova, izdavačke i informacione delatnosti i akcije solidarnosti. Sredstava za ove namene utvrdjuju se godišnjim finansijskim planom (budžetom) koji Glavni odbor usvaja najkasnije do 31.12 tekuće godine za narednu godinu.
U skladu sa potrebama Glavni odbor može vršiti rebalans budžeta.

Prava članova

Član 30.

Član koji izvršava obaveze prema Sindikatu i redovno plaća članarinu ima pravo na:
• stručnu pomoć u kolektivnom pregovaranju i zaključivanju kolektivnog ugovora;
• pravnu pomoć i zaštitu;
• pomoć za vreme štrajka;
• pomoć u slučajevima otpuštanja sa posla zbog sindikalne aktivnosti i drugim slučajevima o kojima odlučuje nadležni organ Sindikata;
• obrazovanje za sindikalnu aktivnost i druge oblike obrazovanja koje organizuje Sindikat;
• korišćenje objekata Sindikata za odmor i rekreaciju; i
• diskontno snabdevanje u organizaciji Sindikata.

Organizovanost sindikata

1. Organizovanost u preduzećima – ustanovama

Član 31.

Sindikat svoju ulogu, funkcije i zadatke ostvaruje preko sindikalno organizovanih radnika u preduzećima, ustanovama, regionima i republičkim odborima delatnosti.
Industrijski sindikat preduzeća je pravni subjekt.
Industrijski sindikat preduzeća ima svoj pečat, štambilj i zastavu i žiro račun.
Pečat, štambilj i zastava su u saglasnosti sa obeležjima Sindikata.

Član 32.

Organi Sindikata u preduzeću su:
• Skupština povereništva
• Odbor poverenika.

Član 33.

Skupština je najveći organ u preduzeću.
U malim preduzećima svi članovi sindikata su i članovi Skupštine.
U velikim i srednjim preduzećima broj članova Skupštine se definiše izbornim pravilima koje donosi Glavni odbor Sindikata.
Skupština može biti: redovna, izborna i vanredna.
Redovna skupština se održava po pravilu svake godine na kojoj predsednik Industrijskog sindikata u preduzeću podnosi izveštaj o radu, finansijskom poslovanju i usvaja program rada i budžet za narednu godinu.
Redovna izborna skupština održava se jednom u četiri godine.
Na Izbornoj Skupštini u preduzeću-ustanovi prihvataju se Pravila o radu Odbora poverenika, kojima se tačno utvrđuje organizacija i način rada, koja donosi Glavni odbor Sindikata.
Na inicijativu jedne trećine članova Sindikata u preduzeću-ustanovi za održavanje vanredne izborne skupštine, Odbor poverenika je dužan da razmotri i o tome obavesti Regionalnog poverenika i Glavni odbor.
Na predlog Regionalnog poverenika, Glavni odbor može doneti odluku o održavanju vanredne izborne skupštine u preduzeću- ustanovi.
Na osnovu odluke Glavnog odbora sindikata, Odbor poverenika u preduzeću- ustanovi je obavezan da održi vanrednu izbornu skupštinu.
U slučaju nepoštovanja odluke Glavnog odbora sindikata, Glavni odbor raspušta Odbor poverenika i daje nalog Regionalnom povereniku da sprovede izborni postupak.
Odbor poverenika preduzeća je izvršno operativno telo skupštine preduzeća koje se bira na skupštini preduzeća.
Odbor poverenika sačinjavaju predsednik, potpredsednik, sekretar i poverenici za određene organizacione celine.
Izbor predsednika Odbora poverenika u preduzeću-ustanovi, verifikuje Skupština preduzeća i Glavni odbor Sindikata.
Odbor poverenika može, radi izvršavanja svojih zadataka, formirati odgovarajuće komisije i druga radna tela.
Stalno radno telo je komisija za članarinu i praćenje materijalno finansijskog poslovanja koja broji 3 člana i 3 zamenika.

Član 34.

U velikom preduzeću, sa više organizacionih i tehnoloških celina, može se, radi koordinacije aktivnosti i zastupanja zajedničkih interesa pred organima preduzeća, formirati ZAJEDNIČKI ODBOR POVERENIKA.
Zajednički odbor čine predsednici odbora poverenika.
Glavni odbor Sindikata donosi pravila o formiranju i radu Zajedničkog odbora u preduzeću -ustanovi.
Formiranje Zajedničkog odbora podleže verifikaciji Skupštine Sindikata.

Član 35.

Obeležja Odbora poverenika u preduzeću-ustanovi: naziv organizacije, znak, zastava, pečat i štambilj i ostala stečena imovina – vlasništvo su Sindikata.

Član 36.

Istupanje iz Sindikata moguće je samo kao istupanje pojedinačnog člana.

2. Organizovanje i delovanje Sindikata na teritoriji Srbije u jedinicama političko-teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

Član 37.
U cilju unapređenja organizacije i efikasnosti rada, širenja mreže organizacije, koordinacije svih aktivnosti sindikalnih povereništava, kao i uticaja na odluke lokalnih vlasti od interesa za Sindikat, Glavni odbor Sindikata, shodno regionalnoj podeli Sindikata, u skladu sa svojim potrebama, registruje Industrijski Sindikat Srbije na regionu čime region stiče status pravnog lica.
Industrijski sindikat regiona ima svoj pečat, žiro račun, štambilj i zastavu.
Pečat, štambilj i zastava regiona su u skladu sa obeležjima sindikata i vlasništvo su
Sindikata.
Industrijski sindikat regiona ima svoje organe:
Skupštinu regiona
Regionalni odbor
Regionalnu skupštinu čine svi predsednici odbora poverenika na regionu koji plaćaju članarinu.
Skupština regiona bira regionalnog poverenika ISS a verifikuje ga GO ISS.
Regionalnog poverenika delatnoti biraju Odbori poverenika te delatnosti a verifikuje ga Skupština regiona.
Regionalni poverenik ISS ne može biti i regionalni poverenik delatnosti.
Regionalni odbor ISS čine regionalni poverenik ISS i regionalni poverenici odbora delatnosti sa regiona.

Bliža organizacija rada na regionu reguliše se Pravilima o radu regiona koja donosi GO ISS.
Sindikat regiona funkcioniše po dosadašnjim Pravilima o radu (Pravila osnivača) do donošenja novih Pravila o radu ISS.

Kriterijume za konstituisanje regiona donosi GO Sindikata.

Radi što bolje koordinacije aktivnosti povereništava na regionu i uspešnog ostvarivanja stavova i odluka Sindikata, regionalni poverenik je dužan da, najmanje jedanput u toku meseca, održi sastanak Odbora regiona.
Pokrenute inicijative, predloge i zaključke sa sastanka Odbora regiona Predsedništvo Sindikata je dužno da razmatra i zauzme stav o istim, kao i da predloži Glavnom odboru Sindikata donošenje potrebnih odluka, a sve u cilju sprovođenja plana i strategije Sindikata.
U skladu sa decentralizacijom vlasti, Glavni odbor Industrijskog Sindikata Srbije, može svojom posebnom odlukom, deo svojih nadležnosti, poveriti na izvršavanje regionima organizovanim u jedinicama političko-teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Član 38.
Regionalni poverenik Industrijskog sindikata Srbije:
• odgovara za rad i funkcionisanje Sindikata na regionu;
• zastupa i predstavlja Sindikat pred organima lokalne samouprave;
• organizuje rad i funkcionisanje Sindikata na regionu;
• pruža pomoć i daje podršku odborima poverenika na regionu;
• koordinira i organizuje rad odbora na regionu;
• za svoj rad odgovara Predsedništvu, Glavnom odboru Sindikata i Skupštini regiona.
• Organizuje, informiše i pruža pomoć pojedinačnim članovima na regionu.

Član 39.
Polazeći od potrebe da se u okviru Industrijskog Sindikata Srbije izraze specifični interesi i potrebe zaposlenih u pojedinim delatnostima sa različitim šiframa registracija kod Ministarstva Republike Srbije, koje pokriva Industrijski Sindikat Srbije formiraju se Republički odbori delatnosti.

Član 40.
Zadatak Republičkog odbora delatnosti je da kroz svoj rad i delovanje efikasno odbrani i zaštiti interese članstva iz te delatnosti, kao i da u okviru Industrijskog sindikata Srbije utvrdi osnove za kolektivno pregovaranje na svim nivoima iz te delatnosti.
Republički odbor delatnosti čine regionalni poverenici te delatnosti i 2 predsednika odbora poverenika sa svakog regiona.
Republički odbor delatnosti se osniva kada se registruje najmanje 5 odbora poverenika te delatnosti.
Republićki odbor delatnosti se konstitiuiše kada je u tom odboru učlanjeno najmanje 5% od broja zaposlenih na teritoriji Republike Srbije u toj delatnosti.
Republički odbor delatnosti na svojoj konstitutivnoj sednici bira Predsednika odbora i sekretara.
Predsednik zajedno sa sekretarom republičkog Odbora delatnosti zajedno i sekretarom Sindikata priprema, saziva i predsedava sednicom Odbora delatnosti.
Sednicama Odbora delatnosti po pravilu prisustvuje i predsednik Industrijskog Sindikata Srbije (ili lice koje on ovlasti) bez prava odlučivanja.
Predsednik Republičkog odbora delatnosti po funkciji je član Glavnog odbora i Predsedništva Sindikata.
Republički odbor delatnosti na prvoj redovnoj sednici donosi Poslovnik o radu kao i Plan i Program delovanja.
Sve svoje odluke, stavove i zaključke prosledjuje predsedništvu i GO ISS na verifikaciju.

Član 41.

Finansiranje aktivnosti Republičkog odbora delatnosti vrši se iz dela budžeta ISS-predvidjenog za tu delatnost.
Glavni odbor Industrijskog Sindikata Srbije na predlog Republičkog odbora delatnosti posebnom odlukom utvrdjuje visinu sredstava potrebnu za rad tog odbora delatnosti.
Republički odbor delatnosti može biti rasformiran posebnom odlukom Glavnog odbora Industrijskog sindikata Srbije kada se oceni:
- da su prestali razlozi za njegovo formiranje i delovanje
- kada 2/3 članova odbora delatnosti to zatraži
- kada Glavni odbor oceni da odbor deluje suprotno odredbama ovog Statuta
- Na osnovu mišljenja Statuarnog odbora, koje glavni odbor mora da prihvati.

.

Organi Sindikata

Član 42.

Organi Sindikata su:
• Kongres,
• Glavni odbor,
• Statutarni odbor,
• Nadzorni odbor.

1. Kongres
Član 43.

Kongres je najviši organ Sindikata.
Kongres može biti redovan i vanredan.
Redovni Kongres održava se svake četvrte godine.
Odluku o sazivu, vremenu održavanja i dnevnom redu Kongresa, Glavni odbor Sindikata mora da donese najmanje 90 dana pre održavanja Kongresa.

Član 44.

Kongres čine delegati odbora poverenika, izabrani na sindikalnim sastancima (koordinacijama) regiona, kao i članovi Glavnog, Statutarnog i Nadzornog odbora, s tim što nemaju pravo glasa pri odlučivanju o radu organa čiji su članovi.
Broj delegata utvrđuje Glavni odbor Sindikata.
Delegati Kongresa biraju se srazmerno broju članova Sindikata na regionu koji uredno plaćaju članarinu.

Član 45.

Kongres može punovažno da radi i odlučuje ako mu prisustvuje najmanje dve trećine od ukupnog broja izabranih delegata.
Kongres donosi odluke prostom većinom (50% + 1) od ukupnog broja glasova prisutnih delegata.

Ćlan 46.

Vanredni Kongres se održava na osnovu odluke Glavnog odbora Sindikata, zahteva 1/3 Republičkih odbora delatnosti, ili više od 50 % članova Sindikata.
Glavni odbor je dužan da razmotri inicijativu za održavanje Vanrednog Kongresa, ako je podnese najmanje 1/ 4 članova Sindikata.
Odluku o sazivu i dnevnom redu Vanrednog Kongresa, Glavni odbor je obavezan da donese najmanje 45 dana pre dana održavanja.

Član 47.

Kongres, kao najviši organ Sindikata:
• utvrđuje opšte pravce sindikalne strategije i politike;
• usvaja Statut, Program rada i druge dokumente;
• utvrđuje platformu za kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora;
• verifikuje članove Glavnog, Statutarnog i Nadzornog odbora i delegate Kongresa Industrijskog Sindikata Srbije;
• razmatra i usvaja izveštaje o radu Glavnog, Statutarnog i Nadzornog odbora;
• ocenjuje postupke arbitraže unutar Sindikata i rešava žalbe i predstavke upućene Kongresu;
• donosi Poslovnik o svom radu;
• odlučuje i o drugim pitanjima od značaja za rad Sindikata.

2. Glavni odbor

Član 48.

Glavni odbor je najviši organ Sindikata između dva Kongresa.
Članovi Glavnog odbora biraju se na sindikalnim sastancima Skupštine regiona, a Kongres ih verifikuje.
Glavni odbor broji 59 članova.
Broj članova Glavnog odbora na regionu srazmeran je broju članova Sindikata na regionu koji redovno plaćaju članarinu.
U sastav GO ulazi predsedništvo ISS, predsednica Sekcije žena i Sekcije mladih i 36 članova izabranih na regionu srazmerno broju članova koji redovno plaćaju članarinu.

Svaki region pored regionalnog poverenika sa tog regiona mora imati još jednog člana glavnog odbora.
Broj članova Glavnog odbora verifikovan na Kongresu može se uvećati.
Na svakih novih 500 članova Sindikata na regionu, region stiče pravo na još jednog člana Glavnog odbora.
Predsednica-Predsednik Sekcije žena-mladih, su po funkciji članovi Glavnog odbora Sindikata.
Glavni odbor, na konstitutivnoj sednici u toku rada Kongresa, bira predsednika, sekretara i potpredsednike.
Glavni odbor je dužan da u roku od 30 dana, od dana održavanja Kongresa, konstituiše Predsedništvo.
Mandat Glavnog odbora traje četiri (4) godine.
Sednice Glavnog odbora održavaju se najmanje četiri (4) puta godišnje.

Član 49.

Glavni odbor:
• ostvaruje programske ciljeve i zadatke utvrđene na Kongresu;
• priprema i saziva Kongres Sindikata;
• bira i razrešava predsednika, sekretara, potpredsednike, verifikuje ostale članove Predsedništva;
• može izabrati blagajnika Sindikata;
• donosi odluke o generalnom štrajku.;
• odlučuje o finansijskim pitanjima;
• utvrđuje organizaciju rada (donosi sistematizaciju radnih mesta), formira i organizuje rad stručno- administrativnih službi i odlučuje o profesionalnom radu u Sindikatu;
• donosi pravila o radu Republičkog odbora delatnosti
• donosi odluke o formiranju Republičkog odbora delatnosti
• donosi Pravila o radu regiona,
• donosi Poslovnik o radu na prvoj redovnoj sednici.
• Donosi na predlog Statutarnog odbora pojedinačne izmene i dopune Statuta koje podležu naknadnoj verifikaciji Kongresa.
• Donosi odluke o saradnji, integraciji i udruživanju sa drugim sindikatima.
• Donosi pravila o organizovanju i servisiranju pojedinačnog članstva na regionu.
• Usvaja godišnji budžet sindikata i po potrebi vrši rebalans budžeta.

3. Predsedništvo

Član 50.

Radi unapređivanja organizacije i povećanja efikasnosti delovanja, Glavni odbor formira Predsedništvo Glavnog odbora, kao svoj operativno-izvršni organ.
Predsedništvo čine: predsednik, potpredsednici, sekretar Glavnog odbora, predsednici Republičkih odbora delatnosti i regionalni poverenici ISS..
Predsednica-predsednik Sekcije žena i mladih ravnopravno učestvuju u radu Predsedništva na osnovu odluke Glavnog odbora.

Član 51.

Predsedništvo obavlja sledeće poslove:
• donosi odluke o tekućim političkim, ekonomskim i sindikalnim pitanjima;
• učestvuje u kolektivnom pregovaranju, zaključivanju kolektivnih ugovora odbora delatnosti i formira pregovaračke timove;
• koordinira aktivnosti Sindikata u Republičkim odborima delatnosti
• koordinira aktivnosti ISS na regionima;
• razmatra odluke, inicijative, zaključke i predloge donete na sastancima Republičklih odbora delatnosti;
• razmatra odluke, inicijative, zaključke i predloge donete na sastancima Regionalnih odbora ISS;

• prati i analizira pojave od značaja za rad Sindikata;
• organizuje svakodnevni rad u Glavnom odboru;
• priprema sednice Glavnog odbora;
• priprema i sprovodi predloge, stavove i odluke Glavnog odbora;
• odlučuje o utrošku sredstava Sindikata;
• obavlja i druge poslove za koje ga ovlasti Glavni odbor;
• donosi Poslovnik o radu na prvoj redovnoj sednici.
Sve odluke Predsedništva podležu verifikaciji Glavnog odbora Sindikata.

Član 52.

Predsednik Glavnog odbora Sindikata:
• zastupa Sindikat u odnosima sa trećim licima;
• saziva i predsedava sednicama Glavnog odbora i Predsedništva;
• prisustvuje sednicama Republičkih odbora delatnosti
• odgovoran je za sprovođenje stavova i odluka Glavnog odbora i Predsedništva Sindikata.
• Predsednik svoju funkciju obavlja profesionalno.

Član 53.

Potpredsednici Glavnog odbora Sindikata:
• organizuju i rukovode radom Sindikata, u skladu sa svojim zaduženjima;
• pomažu predsedniku u obavljanju njegovih dužnosti;
• obavljaju i druge poslove za koje ih zaduži Predsedništvo, Glavni odbor i predsednik;
• na osnovu pismenog ovlašćenja Predsednika, zamenjuju ga u odsustvu, ili u slučajevima kada je sprečen da obavlja svoju funkciju.
• Potpredsednici svoju funkciju obavljaju profesionalno.

Član 54.

Sekretar Glavnog odbora Sindikata:
• organizuje rad svih službi u Sindikatu;
• koordinira celokupan sindikalni rad u Glavnom odboru;
• priprema sednice Glavnog odbora, Predsedništva i Republičkih odbora delatnosti;
• pomaže u pripremi sednica svih drugih organa i radnih tela;
• obavlja i druge poslove, koje mu stave u nadležnost Glavni odbor, Predsedništvo i predsednik.
Sekretar svoju funkciju obavlja profesionalno.

4. Statutarni odbor

Član 55.

Statutarni odbor ima pet (5) članova, koji se biraju na sindikalnim sastancima (koordinacijama) regiona, a verifukuje ih Kongres.
Statutarni odbor može uključiti u svoj rad jedan broj stručnjaka za ovu oblast.
Glavni odbor usaglašava dogovor iz kojih će regiona birati članove Statutarnog odbora.
Statutarni odbor prati sporovođenje Statuta, tumači Statut između dva Kongresa, odlučuje u statutarnim sporovima, daje predloge za izmene i dopune Statuta i, na zahtev organa i članstva, daje mišljenje o pojedinačnim sporovima.
Statutarni odbor ima svoje stalno radno telo- izbornu komisiju, koja broji tri (3) člana i tri (3) zamenika.
Rad komisije se određuje posebnim pravilima koja donosi Glavni odbor Sindikata.
Komisija svoje izveštaje o radu prosleđuje Statutarnom odboru i Glavnom odboru.
Predsednik Statutarnog odbora učestvuje u radu svih organa Sindikata, bez prava glasa.
Statutani odbor donosi Poslovnik o radu i, na osnovi njega, vrši svoju funkciju.
Članovi Statutarnog odbora ne mogu obavljati druge funkcije u organima Sindikata.
Mandat Statutarnog odbora traje četiri (4) godine.

5. Nadzorni odbor

Član 56.

Nadzorni odbor broji pet (5) članova, koji se biraju na sindikalnim sastancima (koordinacijama) regiona, a verifikuje ih Kongres.
Nadzorni odbor može uključiti u svoj rad jedan broj stručnjaka za ovu oblast.
Glavni odbor Sindikata usaglašava dogovor iz kojih će se regiona birati članovi Nadzornog odbora.
Nadzorni odbor vrši nadzor nad korišćenjem celokupne imovine i novčanih sredstava Sindikata.
Kontrolu korišćenja sredstava Nadzorni odbor obavezno vrši dva (2) puta godišnje, a po potrebi i češće.
Povremeno i nenajavljeno, kontrolu i uvid u finansijsko poslovanje može da izvši, pojedinačno, svaki član Nadzornog obora (revizor).
U slučaju da nađe nepravilnost, revizor je dužan da o tome obavesti Nadzorni i Glavni odbor Sindikata.
Nadzorni odbor ima svoje stalno radno telo- komisiju za članarinu, koja broji tri (3) člana i tri (3) zamenika.
Rad komisije se određuje posebnim pravilima koja donosi Glavni odbor Sindikata.
Izveštaj o svom radu komisija prosleđuje Nadzornom odboru i Glavnom odboru.
Nadzorni odbor donosi Poslovnik o radu i, na osnovi njega, vrši svoju funkciju.
Predsednik Nadzornog odbora učestvuje u radu Predsedništva i Glavog odbora Sindikata, bez prava glasa.
Članovi Nadzornog odbora ne mogu obavljati druge funkcije u Sindikatu.
Nadzorni odbor podnosi Kongresu izveštaj o materijalno-finansijskom poslovanju Sindikata između dva kongresa.
Mandat Nadzornog odbora traje četiri (4) godine.

Član 57.

Administrativno- stručne poslove za Statutarni i Nadzorni odbor vrše stručna lica stalno zaposlena u stručnim službama Sindikata.

Socijalno- ekonomski i politički savet

Član 58.

Socijalno-ekonomski i politički savet je savetodavno- konsultativno telo Glavnog odbora.
Savet pomaže Glavnom odboru u analizi aktuelnih političkih, ekonomskih, socijalnih i društvenih zbivanja i učestvuje u definisanju strategije i INDUSTRIJSKOG SINDIKATA SRBIJE.
Članove/ice imenuje Glavni odbor iz redova uglednih naučnih, političkih i javnih ličnosti i sindikalnih aktivista/kinja.
Iz redova članova/ica Saveta i drugih stručnjaka, mogu se formirati ekspertski timovi za analizu i istraživanje pitanja od interesa za Sindikat.

Sekcija žena i Sekcija mladih

Član 59.

Kao posebni oblici delovanja u Sindikatu formiraju se:
• Sekcija žena i
• Sekcija mladih
Sekcija mladih i Sekcija žena se organizuju i deluju na republičkom i regionalnom nivou, nezavisno od delatnosti.
Rukovodstva sekcija su predsedništva na republičkom nivou, a na regionu se bira koordinator/ka Sekcije žena i Sekcije mladih.
Bliža organizacija i rad sekcija se reguliše posebnim Pravilima o radu koja ne mogu biti u suprotnosti sa Statutom ISS i podležu verifikaciji Glavnog odbora.

Metode i oblici sindikalne borbe

Član 60.

U skladu sa demokratskim ustrojstvom i ciljevima za koje se bori, Sindikat se, pre svega, koristi demokratskim metodama sindikalne borbe:
• uspostavljanjem socijalnog partnerstva;
• kolektivnim pregovaranjem i zaključivanjem kolektivnih ugovora;
• zalaganjem za zabranu lock-out-a (privremeno zatvaranje preduzeća);
• štrajkovima, i
• protestima.

Član 61.

Odluku o štrajku u preduzećima-ustanovama donosi Odbor poverenika.
Odbor poverenika, o svojoj inicijativi da organizuje štrajk, obaveštava Regionalni odbor ISS-a, Predsedništvo, odnosno Glavni odbor Sindikata.
Regionalni odbor, Predsedništvo, odnosno Glavni odbor, može da odbije inicijativu Odbora poverenika o štrajku, ako bi to ugrozilo štrajkove koji su već u toku na drugim mestima, ako predstoji otkazivanje kolektivnih ugovora.

Izborni principi i odlučivanje

Član 62.

Glavni odbor je obavezan da, najmanje 90 dana pre održavanja Kongresa, usvoji Izborna pravila za izbor organa Sindikata i nosilaca pojedinačnih funkcija u Sindikatu.

Član 63.

Izborna pravila moraju sadržavati:
• proceduru kandidovanja pojedinaca u organe Sindikata i za nosioce pojedinačnih funkcija u Sindikatu;
• način izbora delegata Kongresa, članova Glavnog, Statutarnog i Nadzornog odbora i nosilaca pojedinačnih funkcija u Sindikatu.

Član 64.

Na sednicama organa Sindikata može se punovažno odlučivati ako sednici prisustvuje najmanje dve trećine od ukupnog broja članova organa.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova.
Odluka o generalnom štrajku donosi se većinom glasova ukupnog broja članova organa
Odluke organa donose se javnim glasanjem.
Organ može odlučiti da se određene odluke donose tajnim glasanjem.
Odluke se donose prostom većinom (50% + 1) glasova prisutnih članova.

Član 65.

Izbor članova organa i funkcionera Sindikata vrši se tajnim ili javnim glasanjem.
Organ Sindikata određuje način glasanja.
Organ može razrešiti svog člana, pre isteka mandata, ako ne izvršava svoje obaveze, ili ne poštuje Statut i programske ciljeve Sindikata.
Umesto razrešenog člana, organ može izabrati novog člana. Na taj način se, između dva Kongresa, može razrešiti do 1/ 3 ukupnog broja članova organa.
Član organa Sindikata može podneti ostavku na svoju funkciju.
Informisanje u sindikatu

Član 66.

Rad Sindikata je javan.
Ovlašćeni članovi organa Sindikata, na svim nivoima, su obavezni da o svom radu obaveštavaju članove Sindikata i javnost.
Radi objavljivanja stavova i odluka organa, obaveštenja važnih za sindikalni život i rad, zaštite interesa članova, njihovog kulturnog uzdizanja, Sindikat objavljuje sindikalni list.

Imovina sindikata

Član 67.

Imovina Sindikata je zajedničko vlasništvo svih članova.
Imovinom raspolaže Glavni odbor Sindikata.
Imovina je nedeljiva u tom smislu, što nijedan član nema pravo na povraćaj članarine ili druge zajedničkim sredstvima stvorene imovine.

Član 68.

U cilju obavljanja komercijalnih poslova, snabdevanja članova/ica robom, uslugama pod povoljnim uslovima, u funkciji jačanja materijalne snage, Glavni odbor Industrijskog Sindikata Srbije može formirati preduzeće .
Svi komercijalni poslovi u Industrijskom Sindikatu Srbije se obavljaju u okviru preduzeća.
Prava Industrijskog Sindikata Srbije kao osnivača preduzeća regulišu se Statutom preduzeća.

Prelazne i završne odredbe

Član 69.

Odluku o raspuštanju Sindikata donosi Kongres, 4/5 većinom ukupnog broja izabranih delegata.
O imovini Sindikata, u slučaju raspuštanja, odlučuje Kongres.
Imovina Sindikata, u tom slučaju, treba da se upotrebi u svrhe što bliže ciljevima sindikata.

Član 70.

Izmene i dopune ovog Statuta vrše se na način njegovog donošenja.
Glavni odbor, uz saglasnost Statutarnog odbora, može donositi i pojedinačne izmene i dopune Statuta.
Pojedinačne izmene i dopune Statuta podležu verifikaciji Kongresa Sindikata.

Član 71.

Statut stupa na snagu danom usvajanja. Statut se objavljuje u Službenom glasniku.
Svi akti Sindikata moraju se usaglasiti sa ovim Statutom, u roku od devedeset (90) dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Beograd, 24.04.2009.god. Glavni odbor ISS

__________________________