Predlog izmena i dopuna

S T A T U T

Beograd, 10.03.2009.godine

Naziv i sedište

Član 1.

Industrijski Sindikat Srbije (u daljem tekstu Sindikat) je jedinstvena, demokratska, dobrovoljna, autonomna, interesna organizacija registrovana za teritoriju Republike Srbije u čiji sastav ulaze sve industrijske delatnosti organizovane u Republičke odbore delatnosti.

Član 2.

Naziv Sindikata je: Industrijski Sindikat Srbije.
Skraćeni naziv Sindikata je ISS.

Član 3.

Sindikat organizuje industrijske radnike iz svih industrijskih delatnosti organizovane u republičke odbore delatnosti:
 Republički odbor delatnosti metalaca,
 Republički odbor delatnosti hemije, energetike i rudarstva
 Republički odbor delatnosti prehrane, poljoprivrede, duvanske industrije, šumarstva i vodoprivrede
 Republički odbor delatnosti građevine, građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede
 Republički odbor delatnosti tekstila kože i obuće,
 ostale industrijske i zanatske radnike.

Član 4.
Sindikatu mogu pristupiti i zaposleni koji nisu nabrojani u članu 3. ovog Statuta u skladu sa posebnom odlukom Glavnog odbora Sindikata.

Član 5.

Sindikat deluje u skladu sa ovim Statutom.

Član 6.

Sedište Sindikata je u Beogradu.

Član 7.

Sindikat ima pečat, štambilj, znak i zastavu.
Pečat Sindikata je okruglog oblika, prečnika 32 mm; po obodu kružnice nalazi se ćiriličnim slovima ispisan naziv: Industrijski Sindikat Srbije.
Štambilj Sindikata je pravougaonog oblika, dimenzija 60×40 mm. Na štambilju je tekst: Glavni odbor Industrijskog Sindikata Srbije.
Znak Sindikata je stilizovano latinično slovo I plave boje sa narandžastom tačkom .
Zastava Sindikata je pravougaonog oblika, svetlo plave boje; na sredini se nalazi znak i naziv: Industrijski Sindikat Srbije .
Podnožje i vrh stilizovanog znaka polukružno spaja pet zvezdica različitih boja industrijskih delatnosti.

Član 8.

Sindikat sarađuje sa drugim sindikatima u zemlji i inostranstvu i međunarodnim sindikalnim organizacijama, na principima ravnopravnosti, uzajamnosti i solidarnosti, u skladu sa osnovnim programskim opredeljenjima i zajednički utvrđenim stavovima.

Član 9.

Sindikat je nezavisan u odnosu na državne organe, poslodavce, političke stranke i verski je neutralan.

Zadaci i ciljevi Sindikata

Član 10.

Sindikat ima zadatak da štiti ekonomske, socijalne, obrazovne, profesionalne, kulturne, političke i druge interese svog članstva i svih zaposlenih u delatnostima koje obuhvata.
Sindikat se zalaže za izgradnju pravne, demokratske i socijalne države; uspostavljanje i razvoj tržišne privrede; privatizaciju na načelima ekonomske efikasnosti i socijalne pravde; za participaciju zaposlenih u upravljanju preduzećima; za zaštitu ljudskih i sindikalnih sloboda i prava; povezivanje i uključivanje Republike Srbije u međunarodnu zajednicu i međunarodnu podelu rada; za mir, ravnopravnu saradnju i razumevanje sa susednim zemljama i svim narodima u svetu.

Član 11.

Sindikat se posebno zalaže za ostvarivanje sledećih ciljeva:
• ravnopravnost svih zaposlenih u delatnostima koje obuhvata Sindikat, kao i njihovo zajedničko delovanje na načelima uzajamnosti i solidarnosti ;
• obezbeđivanje radne i socijalne sigurnosti članstva;
• egzistenciju svih zaposlenih na adekvatnom nivou, u skladu sa materijalnim i civilizacijskim dostignućima savremenog sveta;
• ravnopravnost svih zaposlenih u privredi, državi i društvu;
• poboljšanje socijalnog statusa zaposlenih kroz regulisanje cene i uslova rada putem kolektivnog pregovaranja i kolektivnih ugovora, na načelima ravnopravnosti i socijalnog partnerstva;
• humano i demokratsko radno i socijalno zakonodavstvo;
• obezbeđivanje bezbednih uslova života i zdravlja na radu, svih zaposlenih, a posebno omladine i žena i invalida;
• zaštitu i unapređivanje radne i životne sredine;
• razvoj i unapređivanje socijalnog dijaloga i tripartizma;
• unapređivanje korporativne kulture i razvoj industrijske demokratije u celini;
• uspostavljanje i razvoj saodlučivanja u privredi, počev od preduzeća, kao i u definisanju i ostvarivanju strateških socijalno-ekonomskih ciljeva i politike;
• školovanje i obrazovanje članova za sindikalnu aktivnost, saodlučivanje u privredi, kao i opšte i profesionalno obrazovanje;
• pravnu zaštitu;
• materijalnu potporu članovima, prema odredbama ovog Statuta i finansijskim mogućnostima Sindikata;
• javnost u radu, kroz izdavanje sindikalnih novina i drugih publikacija;
• unapređivanje saradnje i dobrih odnosa sa sredstvima javnog informisanja;
• saradnju sa sindikatima drugih zemalja, kao i aktivno učešće u radu međunarodnih sindikalnih organizacija.

Članstvo

Član 12.

Član Sindikata može postati svaki zaposleni i pripravnici u delatnostima pobrojanim u članu 3. ovog Statuta, izuzev nosilaca poslovodnih funkcija i zaposlenih sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.
Članovi Sindikata mogu biti:
• učenici i studenti iz delatnosti pobrojanih u članu 3. ovog Statuta,
• radnici bez zaposlenja iz navedenih delatnosti,
• invalidi rada iz navedenih delatnosti,
• penzioneri iz navedenih delatnosti,
organizovani kroz svoje organizacije koje deluju u sastavu Industrijskog Sindikata Srbije.

Član 13.

Pojedinačni član sindikata može postati svako punoletno lice koje prihvata program, prava i obaveze iz Statuta Sindikata.
Pojedinačni član mesečno uplaćuje članarinu u punom iznosu predvidjen ovim Statutom na račun Sindikata.
Način organizovanja i servisiranja pojedinačnih članova uredjuje Glavni odbor Sindikata posebnim pravilima.

Član 14.

Pristupanje članstvu Sindikata je dobrovoljno, a ostvaruje se potpisivanjem pristupnice.
Potpisivanjem pristupnice, član se obavezuje da prihvata Statut, stavove i odluke nadležnih organa Sindikata, kao i da redovno plaća članarinu.
Oblik i sadržaj pristupnice utvrđuje Glavni odbor.

Član 15.

Nakon prijema u članstvo, član dobija člansku karticu.
Oblik i sadržaj članske kartice utvrđuje Glavni odbor sindikata svojom odlukom.
Članska kartica je vlasništvo Sindikata i član je dužan da je, prilikom napuštanja članstva, vrati.
Član je dužan da pokaže karticu prilikom ostvarivanja prava utvrđenih ovim Statutom, kao i na zahtev odgovarajućih organa i funkcionera Sindikata.
Ukoliko član izgubi člansku karticu dužan je da, u roku od 10 dana, nestanak prijavi povereniku Sindikata u svom preduzeću, regionu i zatraži izdavanje duplikata.

Član 16.

Prelaženje u Sindikat, iz nekog drugog sindikata, se mora obaviti u roku od 30 dana, od dana odjavljivanja u predhodnom Sindikatu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, prava i obaveze se kontinuirano nastavljaju.

Član 17.

Član rukovodstva Sindikata ne može biti lice koje vrši funkciju u bilo kojoj političkoj stranci.

Prestanak članstva
Član 18.

Članstvo u Sindikatu prestaje:
• istupanjem,
• prelaskom u drugi sindikat,
• brisanjem iz članstva,
• isključenjem.
Prestankom članstva, prestaju sva prava u odnosu na Sindikat i imovinu Sindikata.
Povraćaj članarine je isključen.

Član 19.

Član može istupiti iz Sindikata.
Istupanje se vrši pismenim putem, a stupa na snagu u roku od 30 dana, od dana dostavljanja obaveštenja o istupanju.
Prilikom istupanja vraća se članska kartica i sva imovina Sindikata.
Član je obavezan da izmiri sve obaveze, do dana istupanja.

Član 20.

Član koji ne plaća Statutom propisanu članarinu, duže od tri meseca, a nije podneo pismeni, obrazložen zahtev Odboru poverenika u preduzeću za odlaganje plaćanja članarine, briše se iz članstva.
Odbor poverenika u preduzeću dužan je da, o svojoj odluci, obavesti Regionalnog poverenika i Glavni odbor.
Brisanjem iz članstva, prestaju sva prava člana, uključujući i pravo na pravnu zaštitu.

Član 21.

Mera isključenja biće izrečena svakom članu koji nanosi štetu interesima Sindikata; koji krši Statut; koji ne poštuje nezavisnost Sindikata u odnosu na državne organe, poslodavce i političke stranke i versku neutralnost Sindikata.
Smatra se da naročito veliku štetu interesima Sindikata nanosi član:
• koji radi protiv interesa i stavova Sindikata;
• koji radi u toku štrajka bez odluke štrajkačkog odbora ;
• koji krši načela slobodnog demokratskog društva;
• za koga se dokaže pronevera ili krađa sindikalne imovine.

Član 22.

Odluku o isključenju donosi Odbor poverenika u preduzeću-ustanovi. Odluci o isključenju mora da prethodi formiranje istražne komisije, čiji je zadatak da prikupi i proveri sve činjenice koje mogu uticati na donošenje odluke o isključenju. Istražna komisija je dužna da nalaz dostavi odboru u roku od 30 dana od dana formiranja.
Istražnu komisiju formira Odbor poverenika u preduzeću-ustanovi, pri čemu je obaveza da trećina članova bude imenovana na predlog člana protiv koga se vodi istražni postupak. Član protiv koga se vodi postupak dužan je da se odazove pozivu komisije.

Član 23.

Član protiv koga se vodi postupak za isključenje ne može obavljati nikakve funkcije u Sindikatu dok postupak traje.
Član ima pravo žalbe Glavnom odboru, u roku od 30 dana od dana prijema pismenog obaveštenja o prestanku članstva. Prilikom razmatranja žalbe, Glavni odbor je dužan da pribavi i uvaži mišljenje Statutarnog odbora Sindikata.
Odluka o isključenju postaje pravosnažna kada je svojom odlukom potvrdi Glavni odbor.
Na odluku Glavnog odbora isključeni član ima pravo žalbe Kongresu.
Odluka Kongresa je konačna.

Član 24.

U izuzetno teškim slučajevima kršenja osnovnih statutarnih normi i programskih načela Sindikata, kojima se dovodi u pitanje ugled i autonomna pozicija Sindikata, shodno članu 21., Glavni odbor može doneti odluku o automatskom isključenju člana Sindikata, bez istražnog postupka, sa pravom žalbe višem organu - Kongresu Sindikata.
Regionalni poverenik ISS može suspendovati člana sindikata na osnovu stava 1 ovog člana a na predlog Odbora poverenika do odluke Glavnog odbora.
Glavni odbor je dužan da pribavi i uvaži mišljenje Statutarnog odbora Sindikata.

Finansijska sredstva i članarina

Član 25.

Sredstva za finansiranje rada Sindikata obezbeđuju se iz članarine, dobrovoljnog rada članova, poklona, preduzetništva i drugih izvora.
Član je dužan da redovno plaća članarinu.
Članarina se plaća prilikom isplate zarade ili direktnom uplatom na račun Sindikata.
Članarina se prikuplja preko Službe za obračun i isplatu zarada, ili direktno od članova.
Članarina iznosi najmanje 1% od zarade.
Odbor poverenika u preduzeću-ustanovi može doneti odluku o većem procentu uplate članarine.

Član 26.

Nezaposleni članovi plaćaju članarinu u iznosu od 10% od osnovne članarine iz člana 25.

Član 27.

Obaveze plaćanja članarine oslobođeni su:
• Član/ca koji su na odsluženju vojnog roka.
• Član/ca koji izdržava kaznu zatvora zbog aktivnosti u Sindikatu.
• Član/ca koji je na bolovanju duže od mesec dana.
Uslov za oslobođanje plaćanja članarine, je podnošenje obrazloženog zahteva Odboru poverenika u preduzeću-ustanovi.

Član 28.

Ukupno prikupljena članarina raspodeljuje se na sledeći način:
- Industrijskom sindikatu Srbije 30%
- Industrijskom sindikatu regiona 30%
- Industrijskom sindikatu u preduzeću 40%
Uplata članarine vrši se na sledeći način:
Na žiro račun sindikata u preduzeću-ustanovi 40% ukupno prikupljene članarine u preduzeću-ustanovi.
Na žiro račun Industrijskog Sindikata Srbije (30% + 30%) 60% .

Član 29.

Članarina koja se uplaćuje Industrijskom sindikatu Srbije koristi se za finansiranje zajedničkih aktivnosti sindikata na svim nivoima organizovanja, obrazovanja, radno pravnu zaštitu, edukaciju, osposobljavanje članstva, kolektivno pregovaranje, organizovanje štrajkova, izdavačke i informacione delatnosti i akcije solidarnosti. Sredstava za ove namene utvrdjuju se godišnjim finansijskim planom (budžetom) koji Glavni odbor usvaja najkasnije do 31.12 tekuće godine za narednu godinu.
U skladu sa potrebama Glavni odbor može vršiti rebalans budžeta.

Prava članova

Član 30.

Član koji izvršava obaveze prema Sindikatu i redovno plaća članarinu ima pravo na:
• stručnu pomoć u kolektivnom pregovaranju i zaključivanju kolektivnog ugovora;
• pravnu pomoć i zaštitu;
• pomoć za vreme štrajka;
• pomoć u slučajevima otpuštanja sa posla zbog sindikalne aktivnosti i drugim slučajevima o kojima odlučuje nadležni organ Sindikata;
• obrazovanje za sindikalnu aktivnost i druge oblike obrazovanja koje organizuje Sindikat;
• korišćenje objekata Sindikata za odmor i rekreaciju; i
• diskontno snabdevanje u organizaciji Sindikata.

Organizovanost sindikata

1. Organizovanost u preduzećima – ustanovama

Član 31.

Sindikat svoju ulogu, funkcije i zadatke ostvaruje preko sindikalno organizovanih radnika u preduzećima, ustanovama, regionima i republičkim odborima delatnosti.
Industrijski sindikat preduzeća je pravni subjekt.
Industrijski sindikat preduzeća ima svoj pečat, štambilj i zastavu i žiro račun.
Pečat, štambilj i zastava su u saglasnosti sa obeležjima Sindikata.

Član 32.

Organi Sindikata u preduzeću su:
• Skupština povereništva
• Odbor poverenika.

Član 33.

Skupština je najveći organ u preduzeću.
U malim preduzećima svi članovi sindikata su i članovi Skupštine.
U velikim i srednjim preduzećima broj članova Skupštine se definiše izbornim pravilima koje donosi Glavni odbor Sindikata.
Skupština može biti: redovna, izborna i vanredna.
Redovna skupština se održava po pravilu svake godine na kojoj predsednik Industrijskog sindikata u preduzeću podnosi izveštaj o radu, finansijskom poslovanju i usvaja program rada i budžet za narednu godinu.
Redovna izborna skupština održava se jednom u četiri godine.
Na Izbornoj Skupštini u preduzeću-ustanovi prihvataju se Pravila o radu Odbora poverenika, kojima se tačno utvrđuje organizacija i način rada, koja donosi Glavni odbor Sindikata.
Na inicijativu jedne trećine članova Sindikata u preduzeću-ustanovi za održavanje vanredne izborne skupštine, Odbor poverenika je dužan da razmotri i o tome obavesti Regionalnog poverenika i Glavni odbor.
Na predlog Regionalnog poverenika, Glavni odbor može doneti odluku o održavanju vanredne izborne skupštine u preduzeću- ustanovi.
Na osnovu odluke Glavnog odbora sindikata, Odbor poverenika u preduzeću- ustanovi je obavezan da održi vanrednu izbornu skupštinu.
U slučaju nepoštovanja odluke Glavnog odbora sindikata, Glavni odbor raspušta Odbor poverenika i daje nalog Regionalnom povereniku da sprovede izborni postupak.
Odbor poverenika preduzeća je izvršno operativno telo skupštine preduzeća koje se bira na skupštini preduzeća.
Odbor poverenika sačinjavaju predsednik, potpredsednik, sekretar i poverenici za određene organizacione celine.
Izbor predsednika Odbora poverenika u preduzeću-ustanovi, verifikuje Skupština preduzeća i Glavni odbor Sindikata.
Odbor poverenika može, radi izvršavanja svojih zadataka, formirati odgovarajuće komisije i druga radna tela.
Stalno radno telo je komisija za članarinu i praćenje materijalno finansijskog poslovanja koja broji 3 člana i 3 zamenika.

Član 34.

U velikom preduzeću, sa više organizacionih i tehnoloških celina, može se, radi koordinacije aktivnosti i zastupanja zajedničkih interesa pred organima preduzeća, formirati ZAJEDNIČKI ODBOR POVERENIKA.
Zajednički odbor čine predsednici odbora poverenika.
Glavni odbor Sindikata donosi pravila o formiranju i radu Zajedničkog odbora u preduzeću -ustanovi.
Formiranje Zajedničkog odbora podleže verifikaciji Skupštine Sindikata.

Član 35.

Obeležja Odbora poverenika u preduzeću-ustanovi: naziv organizacije, znak, zastava, pečat i štambilj i ostala stečena imovina – vlasništvo su Sindikata.

Član 36.

Istupanje iz Sindikata moguće je samo kao istupanje pojedinačnog člana.

2. Organizovanje i delovanje Sindikata na teritoriji Srbije u jedinicama političko-teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

Član 37.
U cilju unapređenja organizacije i efikasnosti rada, širenja mreže organizacije, koordinacije svih aktivnosti sindikalnih povereništava, kao i uticaja na odluke lokalnih vlasti od interesa za Sindikat, Glavni odbor Sindikata, shodno regionalnoj podeli Sindikata, u skladu sa svojim potrebama, registruje Industrijski Sindikat Srbije na regionu čime region stiče status pravnog lica.
Industrijski sindikat regiona ima svoj pečat, žiro račun, štambilj i zastavu.
Pečat, štambilj i zastava regiona su u skladu sa obeležjima sindikata i vlasništvo su
Sindikata.
Industrijski sindikat regiona ima svoje organe:
Skupštinu regiona
Regionalni odbor
Regionalnu skupštinu čine svi predsednici odbora poverenika na regionu koji plaćaju članarinu.
Skupština regiona bira regionalnog poverenika ISS a verifikuje ga GO ISS.
Regionalnog poverenika delatnoti biraju Odbori poverenika te delatnosti a verifikuje ga Skupština regiona.
Regionalni poverenik ISS ne može biti i regionalni poverenik delatnosti.
Regionalni odbor ISS čine regionalni poverenik ISS i regionalni poverenici odbora delatnosti sa regiona.

Bliža organizacija rada na regionu reguliše se Pravilima o radu regiona koja donosi GO ISS.
Sindikat regiona funkcioniše po dosadašnjim Pravilima o radu (Pravila osnivača) do donošenja novih Pravila o radu ISS.

Kriterijume za konstituisanje regiona donosi GO Sindikata.

Radi što bolje koordinacije aktivnosti povereništava na regionu i uspešnog ostvarivanja stavova i odluka Sindikata, regionalni poverenik je dužan da, najmanje jedanput u toku meseca, održi sastanak Odbora regiona.
Pokrenute inicijative, predloge i zaključke sa sastanka Odbora regiona Predsedništvo Sindikata je dužno da razmatra i zauzme stav o istim, kao i da predloži Glavnom odboru Sindikata donošenje potrebnih odluka, a sve u cilju sprovođenja plana i strategije Sindikata.
U skladu sa decentralizacijom vlasti, Glavni odbor Industrijskog Sindikata Srbije, može svojom posebnom odlukom, deo svojih nadležnosti, poveriti na izvršavanje regionima organizovanim u jedinicama političko-teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Član 38.
Regionalni poverenik Industrijskog sindikata Srbije:
• odgovara za rad i funkcionisanje Sindikata na regionu;
• zastupa i predstavlja Sindikat pred organima lokalne samouprave;
• organizuje rad i funkcionisanje Sindikata na regionu;
• pruža pomoć i daje podršku odborima poverenika na regionu;
• koordinira i organizuje rad odbora na regionu;
• za svoj rad odgovara Predsedništvu, Glavnom odboru Sindikata i Skupštini regiona.
• Organizuje, informiše i pruža pomoć pojedinačnim članovima na regionu.

Član 39.
Polazeći od potrebe da se u okviru Industrijskog Sindikata Srbije izraze specifični interesi i potrebe zaposlenih u pojedinim delatnostima sa različitim šiframa registracija kod Ministarstva Republike Srbije, koje pokriva Industrijski Sindikat Srbije formiraju se Republički odbori delatnosti.

Član 40.
Zadatak Republičkog odbora delatnosti je da kroz svoj rad i delovanje efikasno odbrani i zaštiti interese članstva iz te delatnosti, kao i da u okviru Industrijskog sindikata Srbije utvrdi osnove za kolektivno pregovaranje na svim nivoima iz te delatnosti.
Republički odbor delatnosti čine regionalni poverenici te delatnosti i 2 predsednika odbora poverenika sa svakog regiona.
Republički odbor delatnosti se osniva kada se registruje najmanje 5 odbora poverenika te delatnosti.
Republićki odbor delatnosti se konstitiuiše kada je u tom odboru učlanjeno najmanje 5% od broja zaposlenih na teritoriji Republike Srbije u toj delatnosti.
Republički odbor delatnosti na svojoj konstitutivnoj sednici bira Predsednika odbora i sekretara.
Predsednik zajedno sa sekretarom republičkog Odbora delatnosti zajedno i sekretarom Sindikata priprema, saziva i predsedava sednicom Odbora delatnosti.
Sednicama Odbora delatnosti po pravilu prisustvuje i predsednik Industrijskog Sindikata Srbije (ili lice koje on ovlasti) bez prava odlučivanja.
Predsednik Republičkog odbora delatnosti po funkciji je član Glavnog odbora i Predsedništva Sindikata.
Republički odbor delatnosti na prvoj redovnoj sednici donosi Poslovnik o radu kao i Plan i Program delovanja.
Sve svoje odluke, stavove i zaključke prosledjuje predsedništvu i GO ISS na verifikaciju.

Član 41.

Finansiranje aktivnosti Republičkog odbora delatnosti vrši se iz dela budžeta ISS-predvidjenog za tu delatnost.
Glavni odbor Industrijskog Sindikata Srbije na predlog Republičkog odbora delatnosti posebnom odlukom utvrdjuje visinu sredstava potrebnu za rad tog odbora delatnosti.
Republički odbor delatnosti može biti rasformiran posebnom odlukom Glavnog odbora Industrijskog sindikata Srbije kada se oceni:
- da su prestali razlozi za njegovo formiranje i delovanje
- kada 2/3 članova odbora delatnosti to zatraži
- kada Glavni odbor oceni da odbor deluje suprotno odredbama ovog Statuta
- Na osnovu mišljenja Statuarnog odbora, koje glavni odbor mora da prihvati.

.

Organi Sindikata

Član 42.

Organi Sindikata su:
• Kongres,
• Glavni odbor,
• Statutarni odbor,
• Nadzorni odbor.

1. Kongres
Član 43.

Kongres je najviši organ Sindikata.
Kongres može biti redovan i vanredan.
Redovni Kongres održava se svake četvrte godine.
Odluku o sazivu, vremenu održavanja i dnevnom redu Kongresa, Glavni odbor Sindikata mora da donese najmanje 90 dana pre održavanja Kongresa.

Član 44.

Kongres čine delegati odbora poverenika, izabrani na sindikalnim sastancima (koordinacijama) regiona, kao i članovi Glavnog, Statutarnog i Nadzornog odbora, s tim što nemaju pravo glasa pri odlučivanju o radu organa čiji su članovi.
Broj delegata utvrđuje Glavni odbor Sindikata.
Delegati Kongresa biraju se srazmerno broju članova Sindikata na regionu koji uredno plaćaju članarinu.

Član 45.

Kongres može punovažno da radi i odlučuje ako mu prisustvuje najmanje dve trećine od ukupnog broja izabranih delegata.
Kongres donosi odluke prostom većinom (50% + 1) od ukupnog broja glasova prisutnih delegata.

Ćlan 46.

Vanredni Kongres se održava na osnovu odluke Glavnog odbora Sindikata, zahteva 1/3 Republičkih odbora delatnosti, ili više od 50 % članova Sindikata.
Glavni odbor je dužan da razmotri inicijativu za održavanje Vanrednog Kongresa, ako je podnese najmanje 1/ 4 članova Sindikata.
Odluku o sazivu i dnevnom redu Vanrednog Kongresa, Glavni odbor je obavezan da donese najmanje 45 dana pre dana održavanja.

Član 47.

Kongres, kao najviši organ Sindikata:
• utvrđuje opšte pravce sindikalne strategije i politike;
• usvaja Statut, Program rada i druge dokumente;
• utvrđuje platformu za kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora;
• verifikuje članove Glavnog, Statutarnog i Nadzornog odbora i delegate Kongresa Industrijskog Sindikata Srbije;
• razmatra i usvaja izveštaje o radu Glavnog, Statutarnog i Nadzornog odbora;
• ocenjuje postupke arbitraže unutar Sindikata i rešava žalbe i predstavke upućene Kongresu;
• donosi Poslovnik o svom radu;
• odlučuje i o drugim pitanjima od značaja za rad Sindikata.

2. Glavni odbor

Član 48.

Glavni odbor je najviši organ Sindikata između dva Kongresa.
Članovi Glavnog odbora biraju se na sindikalnim sastancima Skupštine regiona, a Kongres ih verifikuje.
Glavni odbor broji 59 članova.
Broj članova Glavnog odbora na regionu srazmeran je broju članova Sindikata na regionu koji redovno plaćaju članarinu.
U sastav GO ulazi predsedništvo ISS, predsednica Sekcije žena i Sekcije mladih i 36 članova izabranih na regionu srazmerno broju članova koji redovno plaćaju članarinu.

Svaki region pored regionalnog poverenika sa tog regiona mora imati još jednog člana glavnog odbora.
Broj članova Glavnog odbora verifikovan na Kongresu može se uvećati.
Na svakih novih 500 članova Sindikata na regionu, region stiče pravo na još jednog člana Glavnog odbora.
Predsednica-Predsednik Sekcije žena-mladih, su po funkciji članovi Glavnog odbora Sindikata.
Glavni odbor, na konstitutivnoj sednici u toku rada Kongresa, bira predsednika, sekretara i potpredsednike.
Glavni odbor je dužan da u roku od 30 dana, od dana održavanja Kongresa, konstituiše Predsedništvo.
Mandat Glavnog odbora traje četiri (4) godine.
Sednice Glavnog odbora održavaju se najmanje četiri (4) puta godišnje.

Član 49.

Glavni odbor:
• ostvaruje programske ciljeve i zadatke utvrđene na Kongresu;
• priprema i saziva Kongres Sindikata;
• bira i razrešava predsednika, sekretara, potpredsednike, verifikuje ostale članove Predsedništva;
• može izabrati blagajnika Sindikata;
• donosi odluke o generalnom štrajku.;
• odlučuje o finansijskim pitanjima;
• utvrđuje organizaciju rada (donosi sistematizaciju radnih mesta), formira i organizuje rad stručno- administrativnih službi i odlučuje o profesionalnom radu u Sindikatu;
• donosi pravila o radu Republičkog odbora delatnosti
• donosi odluke o formiranju Republičkog odbora delatnosti
• donosi Pravila o radu regiona,
• donosi Poslovnik o radu na prvoj redovnoj sednici.
• Donosi na predlog Statutarnog odbora pojedinačne izmene i dopune Statuta koje podležu naknadnoj verifikaciji Kongresa.
• Donosi odluke o saradnji, integraciji i udruživanju sa drugim sindikatima.
• Donosi pravila o organizovanju i servisiranju pojedinačnog članstva na regionu.
• Usvaja godišnji budžet sindikata i po potrebi vrši rebalans budžeta.

3. Predsedništvo

Član 50.

Radi unapređivanja organizacije i povećanja efikasnosti delovanja, Glavni odbor formira Predsedništvo Glavnog odbora, kao svoj operativno-izvršni organ.
Predsedništvo čine: predsednik, potpredsednici, sekretar Glavnog odbora, predsednici Republičkih odbora delatnosti i regionalni poverenici ISS..
Predsednica-predsednik Sekcije žena i mladih ravnopravno učestvuju u radu Predsedništva na osnovu odluke Glavnog odbora.

Član 51.

Predsedništvo obavlja sledeće poslove:
• donosi odluke o tekućim političkim, ekonomskim i sindikalnim pitanjima;
• učestvuje u kolektivnom pregovaranju, zaključivanju kolektivnih ugovora odbora delatnosti i formira pregovaračke timove;
• koordinira aktivnosti Sindikata u Republičkim odborima delatnosti
• koordinira aktivnosti ISS na regionima;
• razmatra odluke, inicijative, zaključke i predloge donete na sastancima Republičklih odbora delatnosti;
• razmatra odluke, inicijative, zaključke i predloge donete na sastancima Regionalnih odbora ISS;

• prati i analizira pojave od značaja za rad Sindikata;
• organizuje svakodnevni rad u Glavnom odboru;
• priprema sednice Glavnog odbora;
• priprema i sprovodi predloge, stavove i odluke Glavnog odbora;
• odlučuje o utrošku sredstava Sindikata;
• obavlja i druge poslove za koje ga ovlasti Glavni odbor;
• donosi Poslovnik o radu na prvoj redovnoj sednici.
Sve odluke Predsedništva podležu verifikaciji Glavnog odbora Sindikata.

Član 52.

Predsednik Glavnog odbora Sindikata:
• zastupa Sindikat u odnosima sa trećim licima;
• saziva i predsedava sednicama Glavnog odbora i Predsedništva;
• prisustvuje sednicama Republičkih odbora delatnosti
• odgovoran je za sprovođenje stavova i odluka Glavnog odbora i Predsedništva Sindikata.
• Predsednik svoju funkciju obavlja profesionalno.

Član 53.

Potpredsednici Glavnog odbora Sindikata:
• organizuju i rukovode radom Sindikata, u skladu sa svojim zaduženjima;
• pomažu predsedniku u obavljanju njegovih dužnosti;
• obavljaju i druge poslove za koje ih zaduži Predsedništvo, Glavni odbor i predsednik;
• na osnovu pismenog ovlašćenja Predsednika, zamenjuju ga u odsustvu, ili u slučajevima kada je sprečen da obavlja svoju funkciju.
• Potpredsednici svoju funkciju obavljaju profesionalno.

Član 54.

Sekretar Glavnog odbora Sindikata:
• organizuje rad svih službi u Sindikatu;
• koordinira celokupan sindikalni rad u Glavnom odboru;
• priprema sednice Glavnog odbora, Predsedništva i Republičkih odbora delatnosti;
• pomaže u pripremi sednica svih drugih organa i radnih tela;
• obavlja i druge poslove, koje mu stave u nadležnost Glavni odbor, Predsedništvo i predsednik.
Sekretar svoju funkciju obavlja profesionalno.

4. Statutarni odbor

Član 55.

Statutarni odbor ima pet (5) članova, koji se biraju na sindikalnim sastancima (koordinacijama) regiona, a verifukuje ih Kongres.
Statutarni odbor može uključiti u svoj rad jedan broj stručnjaka za ovu oblast.
Glavni odbor usaglašava dogovor iz kojih će regiona birati članove Statutarnog odbora.
Statutarni odbor prati sporovođenje Statuta, tumači Statut između dva Kongresa, odlučuje u statutarnim sporovima, daje predloge za izmene i dopune Statuta i, na zahtev organa i članstva, daje mišljenje o pojedinačnim sporovima.
Statutarni odbor ima svoje stalno radno telo- izbornu komisiju, koja broji tri (3) člana i tri (3) zamenika.
Rad komisije se određuje posebnim pravilima koja donosi Glavni odbor Sindikata.
Komisija svoje izveštaje o radu prosleđuje Statutarnom odboru i Glavnom odboru.
Predsednik Statutarnog odbora učestvuje u radu svih organa Sindikata, bez prava glasa.
Statutani odbor donosi Poslovnik o radu i, na osnovi njega, vrši svoju funkciju.
Članovi Statutarnog odbora ne mogu obavljati druge funkcije u organima Sindikata.
Mandat Statutarnog odbora traje četiri (4) godine.

5. Nadzorni odbor

Član 56.

Nadzorni odbor broji pet (5) članova, koji se biraju na sindikalnim sastancima (koordinacijama) regiona, a verifikuje ih Kongres.
Nadzorni odbor može uključiti u svoj rad jedan broj stručnjaka za ovu oblast.
Glavni odbor Sindikata usaglašava dogovor iz kojih će se regiona birati članovi Nadzornog odbora.
Nadzorni odbor vrši nadzor nad korišćenjem celokupne imovine i novčanih sredstava Sindikata.
Kontrolu korišćenja sredstava Nadzorni odbor obavezno vrši dva (2) puta godišnje, a po potrebi i češće.
Povremeno i nenajavljeno, kontrolu i uvid u finansijsko poslovanje može da izvši, pojedinačno, svaki član Nadzornog obora (revizor).
U slučaju da nađe nepravilnost, revizor je dužan da o tome obavesti Nadzorni i Glavni odbor Sindikata.
Nadzorni odbor ima svoje stalno radno telo- komisiju za članarinu, koja broji tri (3) člana i tri (3) zamenika.
Rad komisije se određuje posebnim pravilima koja donosi Glavni odbor Sindikata.
Izveštaj o svom radu komisija prosleđuje Nadzornom odboru i Glavnom odboru.
Nadzorni odbor donosi Poslovnik o radu i, na osnovi njega, vrši svoju funkciju.
Predsednik Nadzornog odbora učestvuje u radu Predsedništva i Glavog odbora Sindikata, bez prava glasa.
Članovi Nadzornog odbora ne mogu obavljati druge funkcije u Sindikatu.
Nadzorni odbor podnosi Kongresu izveštaj o materijalno-finansijskom poslovanju Sindikata između dva kongresa.
Mandat Nadzornog odbora traje četiri (4) godine.

Član 57.

Administrativno- stručne poslove za Statutarni i Nadzorni odbor vrše stručna lica stalno zaposlena u stručnim službama Sindikata.

Socijalno- ekonomski i politički savet

Član 58.

Socijalno-ekonomski i politički savet je savetodavno- konsultativno telo Glavnog odbora.
Savet pomaže Glavnom odboru u analizi aktuelnih političkih, ekonomskih, socijalnih i društvenih zbivanja i učestvuje u definisanju strategije i INDUSTRIJSKOG SINDIKATA SRBIJE.
Članove/ice imenuje Glavni odbor iz redova uglednih naučnih, političkih i javnih ličnosti i sindikalnih aktivista/kinja.
Iz redova članova/ica Saveta i drugih stručnjaka, mogu se formirati ekspertski timovi za analizu i istraživanje pitanja od interesa za Sindikat.

Sekcija žena i Sekcija mladih

Član 59.

Kao posebni oblici delovanja u Sindikatu formiraju se:
• Sekcija žena i
• Sekcija mladih
Sekcija mladih i Sekcija žena se organizuju i deluju na republičkom i regionalnom nivou, nezavisno od delatnosti.
Rukovodstva sekcija su predsedništva na republičkom nivou, a na regionu se bira koordinator/ka Sekcije žena i Sekcije mladih.
Bliža organizacija i rad sekcija se reguliše posebnim Pravilima o radu koja ne mogu biti u suprotnosti sa Statutom ISS i podležu verifikaciji Glavnog odbora.

Metode i oblici sindikalne borbe

Član 60.

U skladu sa demokratskim ustrojstvom i ciljevima za koje se bori, Sindikat se, pre svega, koristi demokratskim metodama sindikalne borbe:
• uspostavljanjem socijalnog partnerstva;
• kolektivnim pregovaranjem i zaključivanjem kolektivnih ugovora;
• zalaganjem za zabranu lock-out-a (privremeno zatvaranje preduzeća);
• štrajkovima, i
• protestima.

Član 61.

Odluku o štrajku u preduzećima-ustanovama donosi Odbor poverenika.
Odbor poverenika, o svojoj inicijativi da organizuje štrajk, obaveštava Regionalni odbor ISS-a, Predsedništvo, odnosno Glavni odbor Sindikata.
Regionalni odbor, Predsedništvo, odnosno Glavni odbor, može da odbije inicijativu Odbora poverenika o štrajku, ako bi to ugrozilo štrajkove koji su već u toku na drugim mestima, ako predstoji otkazivanje kolektivnih ugovora.

Izborni principi i odlučivanje

Član 62.

Glavni odbor je obavezan da, najmanje 90 dana pre održavanja Kongresa, usvoji Izborna pravila za izbor organa Sindikata i nosilaca pojedinačnih funkcija u Sindikatu.

Član 63.

Izborna pravila moraju sadržavati:
• proceduru kandidovanja pojedinaca u organe Sindikata i za nosioce pojedinačnih funkcija u Sindikatu;
• način izbora delegata Kongresa, članova Glavnog, Statutarnog i Nadzornog odbora i nosilaca pojedinačnih funkcija u Sindikatu.

Član 64.

Na sednicama organa Sindikata može se punovažno odlučivati ako sednici prisustvuje najmanje dve trećine od ukupnog broja članova organa.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova.
Odluka o generalnom štrajku donosi se većinom glasova ukupnog broja članova organa
Odluke organa donose se javnim glasanjem.
Organ može odlučiti da se određene odluke donose tajnim glasanjem.
Odluke se donose prostom većinom (50% + 1) glasova prisutnih članova.

Član 65.

Izbor članova organa i funkcionera Sindikata vrši se tajnim ili javnim glasanjem.
Organ Sindikata određuje način glasanja.
Organ može razrešiti svog člana, pre isteka mandata, ako ne izvršava svoje obaveze, ili ne poštuje Statut i programske ciljeve Sindikata.
Umesto razrešenog člana, organ može izabrati novog člana. Na taj način se, između dva Kongresa, može razrešiti do 1/ 3 ukupnog broja članova organa.
Član organa Sindikata može podneti ostavku na svoju funkciju.
Informisanje u sindikatu

Član 66.

Rad Sindikata je javan.
Ovlašćeni članovi organa Sindikata, na svim nivoima, su obavezni da o svom radu obaveštavaju članove Sindikata i javnost.
Radi objavljivanja stavova i odluka organa, obaveštenja važnih za sindikalni život i rad, zaštite interesa članova, njihovog kulturnog uzdizanja, Sindikat objavljuje sindikalni list.

Imovina sindikata

Član 67.

Imovina Sindikata je zajedničko vlasništvo svih članova.
Imovinom raspolaže Glavni odbor Sindikata.
Imovina je nedeljiva u tom smislu, što nijedan član nema pravo na povraćaj članarine ili druge zajedničkim sredstvima stvorene imovine.

Član 68.

U cilju obavljanja komercijalnih poslova, snabdevanja članova/ica robom, uslugama pod povoljnim uslovima, u funkciji jačanja materijalne snage, Glavni odbor Industrijskog Sindikata Srbije može formirati preduzeće .
Svi komercijalni poslovi u Industrijskom Sindikatu Srbije se obavljaju u okviru preduzeća.
Prava Industrijskog Sindikata Srbije kao osnivača preduzeća regulišu se Statutom preduzeća.

Prelazne i završne odredbe

Član 69.

Odluku o raspuštanju Sindikata donosi Kongres, 4/5 većinom ukupnog broja izabranih delegata.
O imovini Sindikata, u slučaju raspuštanja, odlučuje Kongres.
Imovina Sindikata, u tom slučaju, treba da se upotrebi u svrhe što bliže ciljevima sindikata.

Član 70.

Izmene i dopune ovog Statuta vrše se na način njegovog donošenja.
Glavni odbor, uz saglasnost Statutarnog odbora, može donositi i pojedinačne izmene i dopune Statuta.
Pojedinačne izmene i dopune Statuta podležu verifikaciji Kongresa Sindikata.

Član 71.

Statut stupa na snagu danom usvajanja. Statut se objavljuje u Službenom glasniku.
Svi akti Sindikata moraju se usaglasiti sa ovim Statutom, u roku od devedeset (90) dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Beograd, 24.04.2009.god. Glavni odbor ISS

__________________________

Br. evidencije: ___________

Na osnovu člana 278. Zakona o radu, v.d. direktora ___ ( u daljem tekstu: poslodavac) i

__, JMBG ____ ( u daljem tekstu: zaposleni/na) sa mestom prebivališta, odnosno boravišta
u __ Ul. _______
____, br. ___________, sa brojem rada ______, i br. radne knjižice ___________.

Zaključuju

UGOVOR O UREĐIVANJU MEĐUSOBNIH PRAVA,
OBAVEZA I ODGOVORNOSTI

I Podaci o zaposlenom/oj

Član 1.

Zaposleni/na __________________________, ima _______ stepen stručne
( Ime i prezime)
spreme i po zanimanju je ________________________________________

Član 2.

Zaposleni/na je u radnom odnosu kod poslodavca, Rešenjem-odlukom br. __________
od ________________, raspoređen je na radno mesto ______________________________, i
obavlja poslove ______________________________________________________________

Član 3.

Mesto rada zaposlenog je ________________________________________________

Član 4.

Zaposleni radi: Puno radno vreme (40 časova nedeljno) □; nepuno radno vreme □;
Skraćeno radno vreme □

Član 5.
Prema normativima rada, zaposleni radi: samo u prvoj smeni □; smenski rad □; rad
noću □; rad u vreme državnih i verskih praznika □; prekovremeni rad

Član 6.
Zaposleni/na obavlja poslove sa povećanim rizikom: DA □ NE□

Član 7.
Zaposleni/na je invalid rada: DA □ NE□

Član 8.
Zaposleni/na na radu koristi sledeća sredstva za rad: ___________________________
___________________________________________________________________________

Član 9.
Zaposleni na radu koristi sledeća sredstva lične zaštite: _________________________
___________________________________________________________________________

Član 10.
Poslodavac i zaposleni/na ugovaraju osnovnu zaradu zaposlenog/ne, u mesečnom neto iznosu od _____________________, dinara.

Ukupna zarada zaposlenog/ne sastoji se od osnovne zarade; dela zarade za radni učinak; uvećane zarade (rad na dan praznika, rad noću i rad u smenama, prekovremeni rad, staž osiguranja); naknade zarade( za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa) i naknade troškova (ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora)
Pod zaradom, smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Član 11.
Zarada se zaposlenom/oj isplaćuje u dva dela: do _____ u mesecu i ___________ dana u mesecu za prethodni mesec.
Uz isplatu zarade, zaposleni dobija obračun iz koga se vidi osnov za isplatu, iznos uplaćenih poreza i doprinosa iz zarade i iznos zarade koji se isplaćuje zaposlenom/oj.

Član 12.
Zaposlenom/oj, isplačuje se naknada troškova: za dolazak na posao i povratak sa posla u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, a najviše do cene prevozne karte u najdužoj relaciji na teritoriji opštine Bor; za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu; smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac zaposlenom/oj nije obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;

II Prava zaposlenog/ne

Član 13.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada:
a) Najmanje 30 minuta, za puno radno vreme;
b) Najmanje 15 minuta, za rad duži od četiri a kraći od šest časova dnevno;
c) Najmanje 45 minuta, za rad duži od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno

Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme dnevnog odmora uračunava se u radno vreme.
Član 14.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje12 časova neprekidno;
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.

Član 15.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa Zakonom i KU kod poslodavca;
Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog;
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom/oj se dostavlja najkasnije 15 dana
pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora, nedostavljanje rešenja, smatra se uskraćivanjem odmora zaposlenom/oj od strane poslodavca;
Poslodavac ne sme zaposlenom/oj da uskrati pravo na godišnji odmor, niti se zaposleni/na može odreći prava na godišnji odmor;
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to
zahtevaju potrebe posla, najkasnije do datuma izdavanja rešenja. Jedom izdato rešenje se ne može povući;
Ako krivicom poslodavca zaposleni/na ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u preduzeću za prethodna tri meseca.

Član 16.
Zaposleni/na ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo), prema odredbama KU kod poslodavca,
Zaposleni/na ima pravo na odsustvo sa rada bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), prema odredbama KU kod poslodavca,
Zaposleni/na ima pravo na učešće u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini u iznosu od ___ % od neto ostvarene dobiti;
Član 17.
Zaposleni/na ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o BZNR.
Član 18.
Zaposleni/na neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, ima pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.

Član 19.
Zaposleni/na ima pravo uvida u dokumente koji sadrže lične podatke koji se čuvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih podataka.

Član 20.
Zaposleni/na ima pravo na štrajk u skladu sa zakonom radi ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava i interesa po osnovu rada ili ako Poslodavac ne poštuje odredbe KU.

III Obaveze zaposlenog/ne

Član 21.

Zaposleni/na je dužan:
1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;
2) da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa;
3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete.
5) da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.
6) da sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele propisane mere za bezbednost i zdravlje na poslovima na kojima radi,
7) da pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujuči i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice,
da pre napuštanja radnog mesta, radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene.

Član 22.
Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

IV Prava i obaveze zaposlenog/ne

Član 23.
Zaposleni/na ima pravo i obavezu da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.
Član 24.
Zaposleni/na ma pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac.
Član 25.
Zaposleni/na ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.

Član 26.
Zaposleni/na ima pravo da odbije da radi:
1) ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede,
2) ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na radnom mestu sa povećenim rizikom,
3) ako ga poslodavac nije upoznao sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbedan rad i zaštitu zdravlja u skladu sa aktom o proceni rizika,
4) ako radi duže od punog radnog vremena ili radi noću, a preme oceni službe medicine rada, takav rad može da pogorša zdravstveno stanje zaposlenog/ne,
5) ako je sredstvo za rad neispravno ili nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Član 27.
U slučaju iz stava 1) člana 23. zaposleni/na može a nemora da se pisanim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimanja mera koje, po mišljenju zaposlenog/ne, nisu sprovedene ili da podnese zahtev za zaštitu prava inspekciji rada.
Član 28.
Kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni/na ima pravo da preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koje mu stoje na raspolaganju i da napusti radno mesto, radni proces odnosno radnu okolinu, pri čemu nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu.

Član 29.
Kada zaposleni/na odbije da radi u smislu čl. 23. čl. 25. poslodavac ne može da mu/joj otkaže ovaj ugovor, već ako smatra da postupak zaposlenog/ne nije opravdan, dužan je da odmah obavesti inspekciju rada.

V Prava poslodavca

Član 30.
Poslodavac ima pravo da vrši nadzor nad zaposlenim/om u smislu poštovanja radne discipline, kvaliteta i obima obavljenog posla, i drugih obaveza zaposlenog/e, preuzetih ovim ugovorom kao i KU kod poslodavca.

Član 31.
Nadzor nad zaposlenim/om se definiše: _____________________________________
___________________________________________________________________________

Član 32.
Nadzor nad zaposlenim/om vrši: ___________________________________________
___________________________________________________________________________

Član 33.
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako za to postoje opravdani razlozi.
1) sposobnost zaposlenog
2) ponašanje zaposlenog
3) prestanak potrebe Poslodavca za radom zaposlenog

Član 34.
Opravdani razlozi, koji se odnose na sposobnost i ponašanje zaposlenog, za otkaz ugovora o radu su:
1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada na poslovima koje obavlja, a prema oceni neposrednog rukovodioca,
2) ako zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, a prema oceni neposrednog rukovodioca,
3) ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze shodno ovom PKU,
4) ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi da radi kod Poslodavca,
5) ako učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom,
6) ako se zaposleni ne vrati na rad kod Poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa,
7) ako zaposleni zloupotrebi bolovanje,
ako zaposleni odbije da zaključi ugovor o radu pod izmenjenim uslovima (drugi posao, posao u drugom mestu),
9) ako zaposleni invalid, odnosno zaposleni kod koga je shodno propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, odbije da prihvati drugi odgovarajući posao.
10) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

VI Obaveze poslodavca

Član 35.
Poslodavac je dužan:
1) da zaposlenom/oj isplati zaradu za obavljeni rad, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom;
2) da zaposlenom/oj obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom o BZNR, ovim ugovorom i drugim propisima;
3) da zaposlenon/oj pruži obaveštenje o poslu, uslovima rada, organizaciji rada, obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz člana 18. ovog ugovora;
4) da zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta i ovim ugovorom;
5) da zatraži mišljenje sindikata čiji je zaposleni član, u slučajevima utvrđenim zakonom, KU i ovim ugovorom;
6) da zaposlenom/oj obezbedi zaštitu od uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja na radnom mestu;
7) da zaposlenom/oj obezbedi zaštitu od diskriminacije u pogledu rada, uslova rada, zarade, bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, napredovanja na radu, obrazovanju za rad i drugih mogućih vidova diskriminacije;
da zaposlenom/oj isplati i druga primanja u skladu sa KU: a) jubilarnu nagradu; b) solidarnu pomoć; c) troškove pogrebnih usluga; d) otpremninu pri odlasu u penziju; e) naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja; i f) pomoć kod rođenja deteta.

Član 36.
Poslodavac je dužan da zaposlenom/oj dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana potpisivanja ovog ugovora.

Član 37.
Poslodavac je dužan da zaposlenom/oj omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada.
Član 38.
Poslodavac je dužan da zaposlenom/oj prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obraču.
Član 39.
Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidenciju overava direktor a potpisuje zaposleni/na.

VII Odgovornost zaposlenog/e

Član 40.
Zaposleni je odgovoran za nečinjenje odnosno činjenje suprotno sledećim odredbama, što može biti razlog za otkaz ovog ugovora od strane poslodavca:

1) neopravdano zakašnjavanje najmanje 3 radna dana u toku 3 meseca
2) neopravdani izlazak sa rada pre završetka radnog vremena, najmanje 3 radna dana u toku 3 meseca
3) neopravdano izostajanje sa rada najviše 5 radnih dana, sa prekidima u toku 12 meseci
4) nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (tuča, svađa, uvreda i sl.),
5) odbijanje potrebne saradnje sa drugim zaposlenima zbog lične netrpeljivosti i drugih neopravdanih razloga,
6) nemaran odnos prema poverenim sredstvima za rad i prema materijalu
7) zloupotreba položaja i prekoračenja datog ovlašćenja
manjak ili višak nastao prilikom popisa
9) suprostavljanje ovlašćenim zaposlenima, koja vrše legitimisanje ili pretres prilikom ulaska tj. izlaska iz kruga Preduzeća,
10) neblagovremeno prijavljivanje ili neprijavljivanje kvarova na mašini i postrojenjima i drugim sredstvima za rad,
11) nepreduzimanje ili preduzimanje nedovoljnih mera zaštite, nenamensko korišćenje sredstava rada ili korišćenje istih suprotno od upustava, naredbi i propisa, usled čega je došlo do havarije III kategorije,
12) neopravdano neodazivanje zaposlenih na poziv organa Preduzeća
13) krađa, utaja, posluga i pronevera imovine Poslodavca ili imovine zaposlenog, kao i učestvovanje i pomaganje,
14) propuštanje radnje čime se ometa ili onemogućava proces rada ili upravljanja, kao i odbijanje izvršenja poslova, ako za to ne postoje opravdani razlozi,
15) ulazak ili izlazak iz kruga Preduzeća na mestima koja nisu za to predviđena
16) potpisivanje ugovora od strane odgovornog zaposlenog ili stvaranje obaveze za Poslodavca bez saglasnosti organa upravljanja, ako je takva saglasnost propisana opštim aktom ili zaključivanje ugovora mimo procedure i Uputstva za zaključivanje ugovora koji je izazvao materijalnu štetu Poslodavcu,
17) spavanje u toku rada
18) falsifikovanje zapisnika, odluka i ostale dokumentacije, kao i upotreba lažne isprave,
19) korišćenje mašina i alata i materijala radi nedozvoljenog rada za sebe ili drugo lice,
20) zloupotreba službenog položaja,
21) neopravdano odbijanje rada dužeg od punog radnog vremena,
22) organizovanje političkog delovanja kod Poslodavca,
23) ugrožavanje unutrašnjeg saobraćaja i nepoštovanje propisa iz bezbednosti saobraćaja,
24) nepropisna primopredaja smene,
25) rasturanje tehnološkog otpatka i sekundarnih sirovina,
26) nepropisno evidentiranje dolaska i odlaska sa posla,
27) neuredno održavanje dokumenata, materijala, proizvoda i sredstava koje ima ili može imati štetne posledice za Poslodavca ili proces rada,
28) zloupotreba službenog vozila,
29) izbegavanje obaveznih sistematskih pregleda,
30) ulazak u Preduzeće pod dejstvom alkohola ili konzumiranje alkohola ili narkotičkog sredstva u Preduzeću, kao i unošenje alkohola ili narkotičkog sredstva u prostorije Poslodavca,
31) posedovanje ili raspolaganje predmetima za koje zaposleni nema dokumentaciju o zaduženju ili koji mu ne koriste za obavljanje redovnog posla,
32) neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih i drugih obaveza,
33) povreda propisa o bezbednosti i zdravlju na radu i zaštiti od požara,
34) odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvr|ene zakonom, opštim aktom i ovim PKU,
35) neizvršavanje rešenja inspektora rada od strane odgovornog lica,
36) onemogućavanje sindikata da učestvuje u postupku utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog,
37) neizvršavanje pravnosnažne sudske odluke donete u postupku zaštite prava zaposlenih i
38) ako ugovorom o radu ili drugim aktom, suprotno ovom PKU, nadležni organ poslodavca utvrdi i isplati zaradu u visini nižoj od cene rada radnog mesta.

Član 41.
Ukoliko Poslodavac utvrdi da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu donosi odluku (rešenje). Odluka (rešenje) se dostavlja zaposlenom. Otkaz se daje u pisanom obliku i mora da sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Otkaz se smatra konačnim danom objavljivanja odluke (rešenja) zaposlenom.

VIII Odlučivanje o pravima, obavezama i odgovornostima

Član 42.
O pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa odlučuje direktor ili od njega ovlašćeni zaposleni.
Zaposlenom se dostavlja u pisanom obliku svaka odluka odnosno rešenje o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa.
Odluka, odnosno rešenje mora da sadrži: pravni osnov za donošenje, dispozitiv, obrazloženje, pouku o pravnom leku.

Član 43.
Dostavljanje odluka, odnosno rešenja iz prethodnog člana, mora da bude uredno, odnosno zaposleni mora da potvrdi da je primio odluku, odnosno rešenje.
Ako zaposleni odbije da primi odluku, odnosno rešenje o tome se sačinjava službena beleška.
Ukoliko je dostavljanje, odnosno uručivanje akta iz prethodnog stava zaposlenom nemoguće, odluka, odnosno rešenje se ističe na oglasnu tablu.

IX Zaštita prava zaposlenih

Član 44.
U slučaju spora između Poslodavca i zaposlenog ukoliko se Poslodavac i zaposleni tako sporazumeju, sporna pitanja mogu da iznesu pred arbitražu.
Protiv odluke, odnosno rešenja Poslodavca, kojim je odlučeno o pojedinačnom pravu, obavezi i odgovoprnosti zaposlenog, zaposleni se može obreatiti arbitraži, radi posredovanja i pružanja pomoći u sporazumnom rešavanju spornog pitanja.
Arbitraži se može obratiti i Poslodavac radi zaštite svojih interesa iz radnih sporova i sporazumnog rešavanja spornog pitanja.

Član 45.
Postupak pred arbitražom je hitan. Arbitraža je dužna najdocnije u roku od 8 dana od dana dostavljanja zahteva da pokrene postupak, a sporazum o spornom pitanju može postići najdocnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Član 46.
Ako zaposleni smatra da mu je odlukom Poslodavca povređeno pojedinačno pravo, odnosno sindikat ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu.

X Odgovornost poslodavca

Član 47.
U slučaju da zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi štetu (materijalnu i nematerijalnu) po načelima odgovornosti za učinjenu štetu.
Visina štete se utvrđuje u procesu vansudskog poravnanja i isto zaključuju zaposleni i poslodavac ili od njega ovlašćeni zaposleni u ime Poslodavca.
Ako se u roku od 30 dana Poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da u daljem roku od 15 dana naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.

Član 48.
Poslodavac je odgovoran za štetu koju prouzrokuje zaposlenom po osnovu:
krivice za nastalu štetu i
odgovornosti od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu, bez obzira na krivicu.

XI Prelazne i završne odredbe

Član 49.
Poslodavac i zaposleni dužni su da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih ovim ugovorom.

Član 50.
Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ovim ugovorom primenjuju se odgovarajuće odredbe sistemskih zakona iz oblasti rada i zaštite na radu kao i odredbe KU kod poslodavca.

Član 51.
Ovaj ugovor je sačinjen u 3 (tri) primerka, 2 (dva) za poslodavca i 1 (jedan) za zaposlenog

U Boru, ______________ 2008. godine

ZAPOSLENI POSLODAVAC

____________________ __________________________

Opšti kolektivni ugovor (pdf,4MB)

Ministru Ekonomije i reg. razvoja M.Dinkiću

Agenciji za privatizaciju dir. Vesna Džinić

Zahtevamo hitan sastanak sa Ministrom M. Dinkićem i predstavnicima Agencije za privatizaciju po pitanju regulisanja linearne isplate svim zaposlenim radnicima RTB-BOR dela novčanog iznosa od licitacione sume, što je obećano na zadnjem sastanku u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja kada je raspravljano da li ATEK-u treba produžiti rok za uplatu preostalog dela novca.

OBRAZLOŽENJE

U prisustvu predstavnika Agencije za privatizaciju, poslovodstva , predstavnika reprezentativnih sindikata, Odbora za restrukturiranje i u prisustvu Ministra finansija Cvetkovića, obećano je da će se radnicima u RTB-u dati određeni iznos za Prvomajske praznike.

U mnogim preduzećima u Srbiji dodeljena su određena novčana sredstva od 3000-5000 dinara, pa je iznos od 3000 dinara podeljen i radnicima RTB-a, na čemu se zahvaljujemo.

Međutim sindikat ,,NEZAVISNOST,, RTB-a je zahtevao da taj iznos bude 500 eura po radniku, a za tu visinu novčanog iznosa opredelio se iz sledećih razloga:

1. Radnici bi dobili 200 eura po godini staža da je produžen rok za uplatu ATEK-u, pod uslovom da on zaista uplati ceo iznos do 29.4.2008.g.

2. Radnici bi dobili 1000 eura linearno od licitacione garancije, koju je ATEK povećao za 5 mil $, da mu je dozvoljen rok za uplatu do 29.4.2008.g, a ukoliko ne bi u datom roku uplatio celokupni iznos, radnici bi dobili po 1000 eura.

To znači da bi radnici u oba slučaja dobili novčanu nadoknadu ne manju od 1000 eura.

3. Od Rumunske firme Cuprum je naplaćeno 3.mil $ a od ATEK-a je licitirana garancija naplaćena u iznosu od 10 mil $.

4. Trenutna cena bakra je 8770$/t.

5. Radnici RTB-a su od početka prvog socijalnog programa pod stalnim stresom zbog neizvesne budućnosti kompanije i straha za egzistenciju, kako ličnu tako i porodičnu.

6. Radnici RTB-a rade i žive decenijama u najzagađenijoj sredini u Srbiji, u kojoj se koncentracije kancerogenih elemenata i materija mere stotinama tona godišnje i gde nam stalno od srca i raka oboljeva i na žalost umire sve veći broj radnika.

7. Ovih dana smo svedoci da se imovina RTB-a prodaje, mislimo na Jugotehnu a da opet od toga radnici RTB-a nemaju nikakvu novčanu nadoknadu.

8. Svedoci smo da i ako smo u restrukturiranju, da je raspisan tender za kupovinu rudarske mehanizacije, za koju Vi dajete saglasnost, ali smatramo da novac koji Vi odobravate treba da se paralelno ulaže u rudarsku opremu, u modernizaciju Topionice radi sprečavanja ekoloških zagađenja i jedan deo na povećanje standarda radnika.

Zbog svega navedenog smatramo da radnike RTB-a ne treba upoređivati sa mnogim drugim preduzećima u Srbiji, jer mi radimo i živimo u zaista ekstremnim uslovima, i zato zahtevamo ulaganje u standard radnika i to odmah kroz linearnu isplatu od 500 eura po radniku.

Ukoliko se ne ispune ovi zahtevi sindikat ,,NEZAVISNOST,, neće učestvovati u budućim pregovorima sa Ruskom kompanijom SMR, ako do pregovora i dođe, jer nakon svakog neuspelog tendera, Vlada na svoj račun inkasira nekoliko miliona dolara, a radnici dobijaju samo dalju neizvesnost i stres.

U Boru, 23.4.2008.god. sindikat ,,NEZAVISNOST,, RTB-a

Dragan Jankucić, potpredsednik

Agencija u ovakvim situacijama nije (?!) nadležna da donese odluku, već je to Vlada Republike Srbije koja, opet, nije na visini jedne ozbiljne Vlade, već je tu odluku, glumeći demokratiju, prepustila nama Boranima.

Uvodnu reč je dao ministar Dinkić, uglavnom prepričavajući analizu privatizacionog savetnika. U nastaloj situaciji prodavci su bili suočeni sa izborom između dve moguće opcije:

• 1. Prihvatanje zahteva za produženje koji je uputio Atek uz potpisivanje odgovarajućih izmena i dopuna Kupoprodajnog Ugovora i Escrow ugovora koji je potpisan sa Narodnom bankom Srbije; i

• 2. Odbijanje zahteva Ateka i pozivanje drugorangiranog ponuđaća na tenderu na pregovore.

Dakle, prema tumačenju privatizacionog savetnika ,,prodavci imaju zakonsku mogućnost da prihvate predlog Ateka za produženje roka za uplatu do 30. aprila. Ova mogućnost proizlazi iz opštih odredaba Zakona o obligacionim odnosima (Službeni list SFRJ 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i Službeni list SRJ 31/93, 22/99, i 44/99, članovi 124 i 125) a koji princip prihvata i Zakon o privatizaciji (Službeni glasnik RS br. 38/01, 18/03, 45/05, i 123/07, član 41a) koji obavezuje Agenciju na davanje dodatnog roka za uplatu kupoprodajne cene pre raskida ugovora, te koji ni na koji način ne ograničava broj koliko puta Agencija može produžiti predmetni rok …”

,, …u svakom slučaju, shodno odredbama Ugovora (Kupoprodajni Ugovor i Ugovor o prenosu eksploatacionih prava) koji su potpisani, krajnji rok za zatvaranje transakcije je 4 meseca od dana potpisivanja Ugovora “

To znači da je sve do 07. juna bilo moguće zakonsko produženje roka za uplatu pa čak, i posle isteka tog roka ali uz obaveznu izmenu i dopunu oba Ugovora.

Ubrzo je tok sednice pokazao da je u pitanju obična farsa, jer je odluka, očigledno, već donešena u nečijem kabinetu. Zato je većina ministara bila nezainteresovana za diskusije (Saša Dragin je sve vreme slao SMS poruke), samostalci su u svom maniru galamili i tražili neke pare pa će kao oni da dočekaju austrijanca domaćinski sa jagnjetinom i pivom. VD Conić je imao problem da sroči napamet naučenu lekciju, sve u stilu da je on za to da se poštuje zakon i da sa Atekom treba raskinuti Ugovor a izrazio je i sumnju da Atek može da ispuni ugovorne obaveze, te da će nam stoga napraviti veliki poremećaj u konsolidovanoj proizvodnji koja iznosi celih 1490 !!! tona otkad je on VD Conić.

Jedino prijatno iznenađenje bio je Rajković iz ministarstva energetike i rudarstva koji je rekao da je njemu bliži produžetak posla sa Atekom ali nije imao pravo glasa jer formalno nije član Odbora za nadzor. Donekle, i ministar finansija Cvetković, je bio na strani produženja roka i objasnio da u tom slučaju radnici sigurno dobijaju 200 EUR po godini staža, odnosno bar 1000 EUR linearno po zaposlenom ako Atek ne ispoštuje ni dodatni rok. Na kraju prilikom glasanja ipak se priklonio većini, odnosno stavu ministra Dinkića koji nije ostavio prostor za razmišljanje i mogućnost slobodnog izbora.

Dinkić je TRAŽIO da Nadzorni odbor izglasa raskid ugovora sa Atekom i to je obrazložio na sledeći način: “ja ne verujem da će Atek ispuniti ugovorne obaveze a i sasvim je jasno za šta je većina ( tu većinu čine SS i VD), pa je stoga krajnje neumesno da guramo Atek u jednu neprijateljsku sredinu zbog čega će država imati velikih problema”. Ja sam tada odgovorio Dinkiću da sam razočaran u njegov stav jer sam se naivno nadao da se ministri u svom radu i odlučivanju rukovode činjenicama i argumentima a ne verovanjima baba Vange i podsetio ga na naše upozorenje koje smo poslali Vladi posle propalog prvog tendera da ovog puta država mora svojim autoritetom da obezbedi mirno i civilizovano odvijanje procesa privatizacije. Ministar nije izgovorio čuvenu rečenicu da: “niko ne sme da se igra sa državom” jer, valjda, misli da je ta ekskluziva rezervisana za njega. Smogao je snage da javno pohvali stav sindikata Nezavisnost što se zalaže za privatizaciju i nastavak posla sa Atekom koji on ceni i poštuje. Ali, mora on da poštuje i predizbornu kampanju. U neformalnom razgovoru posle sednice rekao nam je: “da sam produžio rok Ateku ovi bi me pojeli u predizbornoj kampanji”

Ovi izbori će ostati upamćeni po još jednom raritetu, kanibalizmu na srpskoj političkoj sceni.

Nadzorni odbor, koga u većini čine ministri iz redova DS-a, glasao je jednoglasno za raskid Ugovora. Nije postojala gotovo ni teorijska šansa da Vlada preinači odluku ako je poznat ostatak njenog sastava.

Zvanično se prelazi na pregovore sa drugoplasiranom ruskom kompanijom SMR. Šta to znači pre svega za zaposlene, nema 200 EUR po godini staža jer su Rusi ponudili 96 Miliona USD manje. Znači nema dovoljno za namirenje poverilaca i da još nešto ostane zaposlenima. Po rečima ministra Dinkića u aluminijumskom kombinatu u Podgorici čiji su vlasnici isti ovi Rusi, ne posluju dobro, nemaju proizvod u smislu kvaliteta i kvantiteta, ne poštuju Kupoprodajni ugovor, ne poštuju investicije, a ja bih dodao da ne poštuju ni zaposlene. Kod njih nema pregovora sa sindikatom, već se sve odvija kako oni kažu, ali Dinkić, ipak, veruje da će sa njima napraviti dobar posao.

Država je u problemu, ista ona sa kojom niko ne sme da se igra. SMR-u ističe licitaciona garancija 29. aprila a namerni su da izmene Kupoprodajni ugovor tako da se on kosi sa svim zakonskim propisima Republike Srbije. Država je u problemu ali joj nije nikakav problem da u startu Rusima omogući rok od 2 meseca da produži važnost svoje licitacione garancije i upotpuni tendersku dokumentaciju. Jedino nisu rekli kako je to moguće? Zar nije bilo bolje sačekati Atek još 20 dana, pa tek onda ako ne ispuni uslove raskinuti ugovor, jer bi zaposleni imali vajdu od po 1000 EUR na svom računu. U razgovoru sa kolegom iz Subotice, na njegovo pitanje šta je razlog da je ugovor raskinut, odgovorio sam da je verovatno Dinkić dobio malu apanažu, na šta je on rekao da to ne bi bio nikakav problem, trebalo je samo da on ( Dinkić) kaže koliko mu treba.

Stav sindikata Nezavisnost je da nema pregovora sa Rusima. Tender je praktično poništen. To povrđuje i privatizacioni savetnik:

“prihvatanje zahteva Ateka bi očuvalo mogućnost da se transakcija na tenderu RTB 01/07 okonča sa najpovoljnijim ponuđačem, a uz to bi se i sačuvala mogućnost da se sa drugoplasiranim ponuđačem uđe u pregovore radi zaključenja ugovora ( pod pretpostavkom da produži važnost svoje licitacione garancije koja ističe 29. aprila 2008. godine) a ukoliko Atek ne ispuni obavezu na način koji predlaže”.

Tako, neslavno, završila se još jedna runda u privatizaciji RTB-a. Neko je za to odgovoran i neko zbog toga treba da plati račun. Najviše su oštećeni zaposleni, jer privatizacija je pre svega zbog ljudi, da bi njima bilo bolje. Prvo su ostali bez dobrog socijalnog programa, a potom im je neko izvukao iz džepa nekoliko hiljada evra. Na njima je da ocene ko ih to stalno vuče za nos i da mu odgovore adekvatnom merom. Izgleda da neće biti trećeg tendera. U vladajućim krugovima, sadašnjim i budućim sadašnjim, već se pominje stečaj kao moguće rešenje.

Raspolaže sa šest soba i to:

Ukoliko želite pun pansion hrana se servira u vili “Marija”.

U dvorištu vile, sasvim bezbedno i komotno može se parkirati 12 automobila.

RASPOLOŽIVO OD JUNA DO DECEMBRA
PUNA CENA PANSIONA ( SMEŠTAJ, ISHRANA, BORAVIŠNA TAKSA) JE 1.100 DINARA. MOŽE DA SE UZME SAMO SMEŠTAJ.
PLAĆANJE JE NA ŠEST MESEČNIH RATA.
SVI ZAPOSLENI I ČLANOVI NJIHOVIH PORODICA.
PRIJAVLJIVANJE U SINDIKATU

Datum: 7. april 2008. godine
Šifra tendera: RTB – 01/07

Predmet: Mišljenje na izmenjenu ponudu A-TEC INDUSTRIES AG, za produženje roka za uplatu novca za kupovinu RTB.

Poštovani,
Sindikat ,,Nezavisnost,, RTB Bor – Grupe, pažljivo je razmotrio sve aspekte izmenjene ponude A-TEC INDUSTRIES AG. U izboru između A-TEC-a, i ruske kompanije SMR za nas nema dileme u smislu kvaliteta ponude i činjenice da se ruska kompanija, praktično nije ni kvalifikovala. Eventualna odluka da se stupi u pregovore sa SMR-om, produžila bi agoniju RTB-a na više meseci sa neizvesnim ishodom.
Smatramo da je važan opredeljujući faktor, za donošenje odluke interes zaposlenih i RTB-a, zbog toga zahtevamo da se A-TEC-u dozvoli dodatni rok za uplatu preostalog novca do 7. maja 2008. godine, ukoliko odmah uplati 230 Miliona USD i podigne garanciju na 15 Miliona USD.
U nadi da će te doneti ispravnu odluku, šaljemo Vam

Srdačan sindikalni pozdrav

U Boru, 7. aprila 2008. godine

Dostaviti:
 Predsedniku Vlade R Srbije,
 Podpredsedniku Vlade R Srbije,
 Odboru za restrukturiranje:
 Mlađan Dinkić, ministar,
 Rasim Ljajić, ministar,
 Saša Dragin, ministar,
 Mirko Cvetković, ministar i
 Aleksandar Popović, ministar

Tema:

Zahtev Vladi Republike Srbije da na osnovu člana 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, donese odluku o isplati novčane naknade za zaposlene u RTB BOR –GRUPA.

Obrazloženje:

Na osnovu Vašeg obećanja sa sastanka održanog 17. 01. 2008. godine, u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja sa predstavnicima reprezentativnih sindikata RTB Bor Grupa i v.d. generalnog direktora RTB Bor, i na osnovu člana 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji kojim je omogućena isplata novčane naknade zaposlenima u subjektu privatizacije, zahtevamo da predlog o,isplati novčane naknade u iznosu od 200 EUR po punoj godini staža osiguranja ostvarenog u subjektu privatizacije, iznesete na narednu sednicu Vlade R. Srbije, kako bi se donela odgovarajuća odluka.
Gospodine minister, potsećamo Vas, da je tom prilikom potpisan protokol između Vas, v.d.generalnog direktora RTB Bor i sindikata ,,Nezavisnost,, i da će u tom cilju Vlada R. Srbije do 15. marta 2008. godine doneti odluku o isplati novčane naknade, a koja će biti isplaćena do kraja aprila meseca 2008. godine.
Smatramo da nepotpisivanje protokola od strane jednog, minornog, sindikata i trenutno stanje ,, tehničke Vlade,, ne smeju biti razlog da naši zaposleni ostanu bez novčane naknade ako su već ostali bez akcija svog preduzeća.
S obzirom da se već kasni u rokovima dogovorenim u protokolu, primorani smo da Vas potsetimo na preuzetu obavezu.

Srdačan sindikalni pozdrav

Datum: 28. februar 2008. godine
Šifra tendera: RTB – 01/07

Predmet: Zahtev za dostavljanje kupoprodajnog Ugovora i Ugovora o prenosu eksploatacionih prava zaključen 07. februara 2008. godine sa A –TEC INDUSTRIES AG

Poštovani,
Molimo Vas da nam u skladu sa Zakonom o privatizaciji (čl. 41. stav 3.), dostavite kupoprodajni Ugovor i Ugovor o prenosu eksploatacionih prava, zaključen 07. februara 2008. godine sa A –TEC INDUSTRIES AG